20. post

PRIUPENI MALI ANTE

Jutica ka i svaki dan. Ništa napose. Ante, šta su ga svi zvali Mali Ante, a šta ga je tako krstija Bulin, ono ka slučajno, bubne u nju, ono ka, nije tija. A Jutica taman bronzin na vatru metila, taman dvi suvlje grane za vatru raspalit jače našla. Znala je ona da i cila brigada znade, da znadu svi repci na svit šta ih ima a ne na grani da se zateleba Ante u nju. Nije ni on njojzi bija mrzak al bija je prikoviše priupen. A bar da je tija ka i drugi. Navalit. Obalit. A ne na mote. Obrvaman, poglediman, pozdraviman, boljin bokuniman obida kad god ga je bilo za prave. Ki i danas. Znade ona šta će bit. Ali najviše je zbunjivala ta njegova priupenost šnjomen i zvir u njemen šta se probudi kad krene na švabe, taljane, četnike ol ustaše, svejedno komen neprijatelju. Kad prsimice krene na bunker, bidni bunker, bidne švabe, četnici, ustaše i taljani.

bronzin u kojemen se kuva popara

Jutica je za danas spremila poparu. Našla starog ciboka, zeru kruva, goveđu košćurinu s zeru mesa po sebi. Biće oto dobro. Da je zrno soli ol papra bilo bi i bolje. Peršina, karote, kapule, otkad nije vidila. Iz misli je prene Ante. "Anita, oprosti mi molin te, nešta san se zamislija ... i onda bub ute. Izgleda da se nešta gadno sprema čim je Bulin nako oči izbečija ..." skoro pa šapćući joj veli. Anita, znajući da samo njojzi govori i nikomen više stvari šta se tiču štaba i zbivanja u njemen, isto skorošapćući mu odgovori: "Ante o čemen Ti? Šta smo se nas dva dozgovorili? Nemoj glavu na panj mećat. Čut će te kogod i šta onda. Mali Ante odaje štabske tajne. Ni rič više da te nisan čula ..." "Jadan Ti san sa Tebon. Oma se jidiš. Ne jidi se. Ne opravdaji to šta te svi zovu Jutica ...", kako on nju prikinija, tako i ona njega "... nega će me zvat Ljubica a tebe Gubica ..." uleti jon Mali Ante "... Anita prikini ne prikinilo te. Znan, kakva si sad bi ti mene priko kolina ..." "Bože dragi!" promisli u sebi Jutica "... nikad vako ništa nije reka, a sad daje znake ka i čovk pravi. Bože dragi fala ti!" al će mu šapćuć: "Muči, nezamuča dovika. Evo njizi tri, a o tomen priko kolina ćemo na samo.". Karlo, Miljenko i Davor sva tri ka i Ante šibenčani bili su četr prsta jedne ruke. Palac otoj ruki bija je, zna se, Bulin. 

Kako je on na sastanku brez njega će obidvat, ručat. Svaki je ponija svoj pot ol kakvu posudu, čanak ol zdilu kaku. Žlice su svi imali uza se. Popara im svima bila draga al isto uželili se, uželili se, brte, prikoviše, odavna nisu bokun suvovine vidili a kamoli kusali. Bokunić da je bar pa sa kupuson. Lešo koji krumpir. Kuš bolje. Dobro sad, ima i bolje. Dičinje radosti recimo. Tu dobro paše ona kuš bolje jerbo od njizi nema bolje.

dičinje radosti

Jutici su svi priznavali i naglas jon i u misliman odavali svu čast ka kuvarici jerbo je znala od ničega nešta i napravit. Nikad neće zaboravit kad ji udrila velika glad pa je zavrnila gaće do kolina i dvi ure pribirala po plićaku vadeć, njiman stine, njojzi spizu. Izabrala je kamenje veličine šake obraslo i s malo nanara po njiman i po kojin prstacen unjiman, i napravila od kamena juvu. Morsku. Slanu. Vrilu odličnu - ladnu za prolit. Jutica ju je prozva Bulin, a dakoće. Krstija je on sve živo i neživo a di neće nju, prvu in žensku u četi. Oma je metnija pri štab, šta dalje od neprijatelja i oma su se u prvomen susretu skoro pa pokarali. Oma se najidila, naljutila, a kako je bila iz Milešine, vlajna od glave do pete sa Svilaje tako je Bulin i reka: "Anita od danas si Jutica, jerbo vidin Ti na licu daš puknit ne rečeš li svoje a nesmiš jerbo sam ti zapovidnik. Aj da ne pukneš reci, a ja ću na minut bit čovik, tvoj subo ... tvoj prijatelj. Čovik iz tvoje Milešine. Reci Jutice zmijo. Reci da nepukneš!". Rekla mu je. Da rekla, nagovorila mu se. Popija je jezikovu juvu ka nikad u životu. Da neće ona da se dili nju od muški ka žemsku. Da neće ona pri štabu, šta će tu šivat in botune i prat robu, da ona oće u borbu jerbo je zato i došla, i sve tako. Ali licen, grci bi stari rekli boginje ljutnje, za pripast se. Iskobečila oči, usne jon u crtu, rumeni jon obrazi pari da će puknit, samo šta ne skoči nanj. Unda su se opet drugi put skoro povatali, skoro da će se potuć Bulin i Jutica. Šta je tražila to i dobila. Dobro, istina, nije više bila jedina žemska, ali di ju je metija sa Malin Antom!?! Zna se kakiikaki je on. Glavu će jon u torbu. 

Da nebi ona tila bit žrtveno janje, da je Mali Ante lud čovk, da je nemeće šnjimen, jerbo žemsko da je, di će ona na bunkere. Bulin popizdija: "Šta oš? Koje janje janjila senedaBog? Mećem te s najboljin borcen šta ga ima cila brigada. Bolji je od mene tri puta. Zato je i srušija tolike bunkere. Neće ti on glavon kroza zid. 

Samo se ti drž njega. Pa neš ni janje ni koza bit." I tako su se nji dva upoznali. Malom Anti Anita kad je došla na prijavak ka desetniku još ljuta od svađe sa Bulinom, još nako zajapurena u facu on bidan ka ošinut gromon, ka da je anđela vidija, samo zinija. Nit je šta progovara, nit joj odgovara, cili minut mu tribalo da se pribere. Tek jon onda reka: "Drugarice Anita dobro nam došla u desetinu!". I uteka. Baš uteka. Nije trkon, nega ono ka da ima nešta hitna za obavit. A u biti pobiga je od ljubavi na prvi pogled svjestan da se zaljubija čim je vidija. A oto je opet bilo za streljat .... Silo njizi pet za bronzin. Popara gotova. Neobično in bez Bulina, neće se ni nasmijat brez njega. Troje od pet se prikrstilo. Dvoje nije. Nije bitno ko je ko nije al Jutica i Mali Ante su se prikrstili. Bulinu su gledali kroz prste. Bulin je gleda kroz prste. Komunisti nisu svi ni službeno bili. Popara nije mogla bit bolja. Za prste polizat. I čanak šnjiman. A i lipo su misto našli. Nikom na oku. A njima svako. Uvik triba bit spreman. Ne viču ustaše nizašto "Za dom spremni!".

________________________________________________________

RJEČNIK

priupeni - pristojan
napose - posebno
bulin - najmanja balota (buća) u igri na balote (buće) kojoj svi nastoje svoju balotu (buću) baciti što bliže a to je cilj igre - u ovom kontekstu nadimak
bronzin - posuda (najčešće od gize) za kuhanje (najčešće na kominu) 
repci - vrapci
zateleba - previše zaljubio
njojzi - njoj
tija - htjeo
obalit - srušiti na tlo
moti, mote - znakovi dijelovima tijela
bokuniman - komadima
obid - jelo, najčešće ručak
šnjomen - s njom
njemen - njemu
popara - stari kruh preliven juhom s vrlo malo mesa
cibok - vojnički kruh u II svjetskom ratu
zeru - malo
karote - mrkve
kapule - crvenog luka
izbečija - razgoračio
oma - odmah
jidiš - ljutiš
pot - limeni lončić/znoj
suvovina - suho meso
kusali - jeli
lešo - skuhano u vodi
kuš - kud ćeš
dičinje - dječije
njizi - njih
jerbo - jer
stine - kamenje
spizu - hranu/odlazak u kupovinu hrane
nanar - morski pužić
pokarali - posvađali
najidila - naljutila
daš - da ćeš
jon - joj
nemeće - ne stavlja
šnjimen - s njim
facu - lice
čanak - drvena zdjela