19. post

"Mali!" zazva Bulin ađutanta. "Trkon mi skupi štab. Oću i u tri, šta u tri, u dvi sekunde sve u baraku!". "Razumin druže pukovniče" odgovori mu Mali Ante, ađutant, bombaš šta mu uža specijalnost. Mali Ante, posebna priča, ali otompotom. Baraka u kojoj su se sastajali bila je jedini, ne baš tvrdi, objekt na terenu na kojem su se nalazili. Dugi stol sklepan na brzinu dosta nji je košta živaca, jerbo je to bija obični bordunal ali dovoljno širok da mogu po njemu rasprostrit karte pa čak i čikaru za kavu, čaj ili pinku rakije ako su bili sriće pa je imali. Išta od toga. A pretežito jesu, jerbo već i je narod privatija i dariva i od svoje sirotinje koliko je moga. Znali su oni naić i na neprijateljska in sela, bilo četnička bilo ustaška, al onda bi silon, puškon, prajca dva-tri, suvoga šta bi našli, brašna i rakije obvezno, kave skoro pa nikad na selu, jedino u kojemen gradu, pa su je čuvali i štedili, častili se šnjomen ono ka za Božić, ka za Uskrs ...Bože me sačuvaj! Partizani i Božić! Partizani i Uskrs! 

Istina, nisu prošle ni dvi, ni tri sekunde, ali u minut, minutipo svi su bili tu, cili štab. Bulin nije moga a ne škercavat Malog Antu: "Ka da Te zmija jutica ujila tako si mi bija brz! Bravo Mali Ante!". Pocrljenija u licu, znajuć da aludira na njegovu ljubav prima Aniti, šta je sad svi zovu Jutica, a šta je on u nju zaljubljen, Mali Ante samo salutira "Na zapovijed druže pukovniče!" i napusti baraku. Al isto mu bilo drago."Neka! Neka svi znadu da samo jubav i smrt ništa i niko ne mogu spričit!". A za njiovu, još samo platonsku ljubav znala je cila brigada. Cila Dalmatinska deveta divizija NOVJa možda i nije ali je, garant, cila brigada kojon je Bulin zapovida. Njiova Prva dalmatinska proleterska udarna brigada NOVJa. Šta je to? Neš ti iljaduitrista glava.

Jutica Anita i Mali Ante:neka svi znadu da samo jubav i smrt ništa i niko ne mogu spričit

Zapovidnik Prvog bataljuna "Ante Jonić", drugog "Bude Borjan", trećeg "Josip Jurčević" i četvrtog bataljuna "Tadija Anušić", svaki sa svojin bar dva do tri člana štaba. Baraka puna puncijata. Nemoš u nju iglu, ma šta iglu, dlaku bacit a da na nekog ne pane. Nakon salutiranja pri ulasku svi su mukom zamukli, jerbo znalo se da se ide u odlučne, završne borbe za oslobađanje Hrvatske od svih okupatora. Pa na koga god nalete njiov je. I Švabo, i četnik, i ustaša, i taljan, i domobran, a bilo je nemali broj i divji, kako su i oni zvali. Po par ... kako in reć, nemoš in reć ljudi ... koji bi obilazili stratišta i kreli s mrtvi boraca, pljačkali mala sela, da in rečeš hajduci bila bi to uvrida hajducima, da in rečeš lešinari uvridija bi bidne tice ... pa su i samo zvali divji. Bulin je, po običaju, bija na vrju bordunala, po običaju, kad ima šta važna za reć, pročistija grlo i po običaju salutira, sada svima, i šta je moga glasnije reč, a da ne kriči, pozdravija: "Smrt fašizmu!", dobivši odma "Sloboda narodu!", tako unisono i jako izgovoren odgovor da su imali osjećaj da i je čuja i Mihajlović i Pavelić i Musolini i Hitler i kralj Petar i svaki divji divjak. Svi su bili ki zapeta puška.

 smotra Prve dalmatinske proleterske brigade na Visu u ljetu 1944. godine

Počeja je Bulin svoj monolog, svoju zapovid, prenošenje zapovidi: "Zajebalo nas je, al nema veze. Drugovi, naša divizija će udrit po pravcu Knin - Gračac i Sučevići - Srb ..." očekiva je žamor nezadovoljstva, al se začudija šta ga nije bilo. Nastavija je: "Znan, da zbog ozbiljnosti situracije ne negodujete, ne prigovarate i neka. Ponosan san na vas, drugovi. Tako i triba. Nije se bitno borit šta bliže domu. Naš dom je cila Hrvatska! Jeli tako?". Opet unisono, gromoglasno, ka po sinjalu kakvon: "Tako je!". Bulin je nastavija: "Drugovi, naša brigada ima specijalan zadatak. Možda najzahtjevniji i najopasniji od svih ostalih, ali i to nan je priznanje, i to nan je nagrada. Jeli tako?" "Tako je!". "Ispričavan se drugovi. Počeja san se ponašat ka da smo na ledini. A nismo. Mi smo ipak štab i ovi kuražni govori nan nisu potriba. Al bilo nas je lipo čut. Dakle, Šanto koliko imamo danas žena u brigadi?" "Jučer je Luce poginila. Pokoj jon duši. Dakle 79 druže pukovniče." "Nji šta više nazad u borbenon rasporedu, da oto ne ćute, da se ne uvride. Za Lucu znan i ža mi je Šanto. Pokoj joj vječni daruj Gospodine.". Nije se boja Bulin svoga virovanja u Boga, ali stvarno je tribalo imat muda i ludosti za reć šta govori prid toliko komunista. A bilo i je ... a svi osin njega i Malog Ante šta se ne računa. A o hrabrosti da ne govorimo jerbo svaki je komesar zna da Bulin nije komunista, zna da je legenda i pukovnik zafaljući srići i hrabrosti, svi su mu se divili a ujedno i mrzili jerbo nije tija Boga napustit. "Crni! Čujen li još jednon da je iko kokoš od tvoji zakla a kamoli čovika prvog ću tebe streljat a onda njega! Jasno!". Crni ujemput posta bil ka snig bil šta je. Zna je da Bulin šta reče to i napravi. I zna je da su njegova dva zaklali cilu familju samo zato šta su im sinovi bili u ustašaman. Jedva je, od straja, uspija prozborit jedvačujno "Jasno druže pukovniče!". "Šta si reka? Jesil išta reka?" Bulin će u istom tonu, pritećem. "Jasno druže pukoniče!" "Šta si se usra? I gladan V si mi pojia iz čina. Oću da svi izvršite svečano postrojavanje i održite govor kaki oćete, pripremite i za borbu kako oćete, al paleži, silovanja i klanja neću. Odma striljat takve. Jasno?" Znajuć da se obraća svima svi su u isti glas povikali "Jasno druže pukovniče!"

počasno postrojavanje

Da čovik može priklat prajca, kokoš, tuku, patku, to mu je od Boga dato, al da čovik može priklat čovika Bulinu nikad nije bilo jasno. Klali su svi. U svakoj vojsci bi se naša kakvi sotonin sluga, ne opravdava ga nikakva osveta, ka ono pobilo mu familju pa sad on mora nji pet puta više priklat. Bulinu je to bila noćna mora. 

partizani na kršu Dalmatinske zagore

A i odozgara su mu skrenuli pozornost. Postupati s njima, s neprijateljem šta je moguće ljudskije. Moš ga, ako oš, naprokidat, ispribivat, ostavit ga bez zubi, ol bez bubriga, progledaće se kroz prste, al klat, palit, mučit, befel je doša, ne. "Dosta je toga bilo. Narodno oslobodilačka vojska Jugoslavije smo mi a ne Narodno koljačka, silovateljska, kućepaliteljska, i šta ti ja znam šta sve te beštije rade." Tako misleć Bulin razastre karte planirane ofenzive te pravce napada njihove divizije i brigade. "Dakle, drugovi, napad odnosno ofenziva je isplanirana tako da ćemo mi, kako sam vam već reka, prvo na Knin - Gračac i Sučeviće - Srb. Posebno teško će nam bit ... ništa nam neće bit teško. Potaracat ćemo i ka i uvik. Naša brigada će ..." i nastavi izlagat plan ofenzive Mateo Mate Matić zvani Bulin, svojim suborcima, šta zapovidaju bataljunima. Veliki dan, dan pobjede se bliži. Svi su to ćutili u kostiman. I jedva čekali. Jeba ga rat i ko ga izmisli!

_________________________________________________________

RJEČNIK

bulin - najmanja balota (buća) u igri na balote (buće) kojoj svi nastoje svoju balotu (buću) baciti što bliže a to je cilj igre - u ovom kontekstu nadimak

bordunal - neobrađeni drveni trupac

čikara - šoljica za kavu

pinku - vrlo malo

i, ij - ih

šnjomen - s njom

škercavat - šaliti se s nekim

ujila - ugrizla

pocrljenija - pocrvenio

puncijata - puna do vrha, prepuna

kreli - krali

bidne - bijedne, jadne

sinjalu - znaku, oznaci, signalu

kuražni - ohrabrujući

oto - to

ćute - osjete

jerbo - jer

ujemput - odjednom

pojia - pojeo