18. post

LEGENDA BULIN

Godina je 1944. Bulin je taman prija nikoliko dana napunija 33. "Isusove godine!", al se zajeba i reka prid nikin komesarom koji je u ciloj diviziji (znači među namanje deset iljad glava) bija glavni za politička pitanja. Znade Bulin da ga je ubra, pogleda ka mrko, ka priteć, ka ono upantija san te. Nije da je Bulinu ka nešto stalo do toga, al nije mu ni svejedno bilo. I brzo je i zaboravija na ti pogled. Neš ti političkog komesara divizije. Šta može? Samo osić glave najmanje deset iljad ljudi. Dekreton. Samo reče antikomunisti i striljaj. Nikad nije posta komunista. Virova je u Boga i nije tija ka njizi puno odreć ga se. Nevirovat mu. Zna i je još par taki ka i on. Nije i bilo vele. I falila mu je ispovid. Falilo mu u crkvu uć, umočit prste u svetu vodu, prikrižiti se i sist, samo sidit i čekat da mu se kogod javi. A uvik bi mu se neko javia. Divica Marija jedina nikad. Biće joj se šta zamirija. Mise nije volija, Božemiprosti, bile su mu od ditinjstva uspavljujuće. Di i neće. Svećenik monotonin glason uru do dvi zbori. Uspava bi i šimiju di neće čovika.

Bulin, koji je, ako se sićate, još onoga dok je Bikli pojašnjava zašto ga tako zovu, bija mamac za svu vrst streljiva, od samokresa do granata, još nije bija ozbiljnije ranjen. Još mu glava na ramenima. Ka da je štićen Višon silon, najviše šta je bija ranjen bila mu rasičena, malo dublje geleron arkada poviše livoga oka. I osta oti ožiljak. Već su se i legende pričale o Njegovoj besmrtnosti i kako ga oće a neće naboj ni granata. Juriša je na bunkere, zafaljujući i tome, šta mu je davalo kuraža oto da ga neće metak. I među ritkim bi doša do daljine dovoljne za bacit granatu ol bombu. Snajperisti ga gađali uvik u blizo, nikad unj. Granate padale. Češto bi Bulin volija da su drito unj a ne u kuću, bolnicu, skladište sa streljivom il u kolonu partizana di bi ji ginilo na desetke, na pedesetke, na stotine. Njemu ništa. I nakon tri godine rata, kad je za Bulina zna svak ko je i ko nije u ratu, kad su se o njemu pivale pisme i pričale priče, Bulin je bija isti, ka šta je i doša prvu noć kad je uteka u partizane. Spreman poginit za svoj dom. Za Katu svoju divojku, šta su samo on i ona znali da mu je divojka, za mater svoju Franku, za ćaću svoga Luku, za babu mu Filu, brata svoga Andriju, sestru Margitu i mlađu Gitu. Za onu njiovu malu kuću u Veloj varoši. I eto došlo je vrime. Vrime za oslobodit i Split njegov. Nada se da su njegovi dobro. Nije čuja grube iz Splita odavna. A da in se bilo šta desilo bija je spreman ravno Hitleru poć. Kroz šake ga propustit, izcipelarit ga dobro dok ne poplavi cili a onda ga odvest na Priki sud. Zna se šta mu slidi. A to mu slidi samo neka kome od Matića zafali dlaka s glave.

Bija je jidan. Na sastanku Glavnog štaba, on pukovnik po činu, ima je svoje viđenje oslobađanja Splita, koje se pripremalo već dobra tri miseca. I nije prošlo. Njegova, 9. divizija tribat će djelovat na Knin - Gračac i Sučevići - Srb. To mu je bilo daleko od Splita, iako je razumija sveobuhvatnost operacije. Tija je što bliže Splitu. Tija je ako može u Split. Nije bija od oni tipova šta su sanjali ujašit na bilu konju u oslobođeni grad dok mu se ženske bacaju u naručje i zasiplju ga cvićen. Tija je samo šta prija vidit svoje. Svoj Dom.

Borci 10. brigade postavljaju
pontonski most preko rijeke Jadro 

Kad je to Dom pomislija sitija se onoga ustaše, jednog i jedinog šta ga je pušta, šta mu je čak i pomoga. Marko Sarić se zva. Iz Muća izgoritog taman doša. Bidni čovik. Sve mu zapalilo. I familju i selo cilo. Bikla mu nadimak. Upita se na sekund šta je šnjimen, jerbo kad ga je vidija zna je da će se oti još dugo svetit. Švabaman. Zato mu i je pomoga. Nije. Laže sam sebe. Pomoga je jer je ćutija čovika a na ustašu. Ne pripadnika postrojbi koje su klale svoj narod, selo do sela, pogotovo srpska. Šta im Srbi smetadu? Zašto i ne volu? U partizanima nema koga nema. Čak i taljana koji su zarobljeni pa odlučili se boriti za nji a protiv svoji. Koji su fašisti. A i nisu svi fašisti. Ka i u nji. Partizani komunisti. Jesu većina. Ali nisu svi. Jidan šta nije ispalo po njegovu nega će se borit po Kninu, al opet ne toliko da bi mu se smanjilo veselje i radost šta se svemu ovomen bliži kraj, šta će brzon moć vodit normalan život, krenija je skupit svoje i prenit im šta je odlučeno i podilit in zadatke.

Nekako se osića većin, jačin, ka da se zemlja mu trese pod nogaman dok kroči njomen. Nekako se osića onin Velin Jožem Vladimira Nazora šta ga je osobno čuva tri miseca. Je ga i vridilo čuvat. Sića tilom a ogroman duhom, ritko pametan čovik. I kako samo govori. Kako samo piše. Često bi Bulina pita za koju rič šta bi mu znala zapet, a ovi bi mu smista reka, pa su se oba smijala kako je Bulin opet pametniji ispa od njega.

Jedinice 12. brigade pred
rijekom Žrnovnicom 25. listopada 

A i dosta mu je više usrani gaća, brisanja guzice lišćen, usmrđene uniforme, kupanja jednom u misecu u bilo kakvon potoku na kojeg su naletili, dosta mu bilo krumpira i koprive i šta ti on zna kakvi trava šta bi i oni ka šta znaju kuvat, šta se zovu kuvari, kuvali u loncima punin nekad kišnice, nekad rječne nekad potočne vode, zavisi di bi se našli. Kruva, običnog materina kruva se uželija. Masti po njemu s mrvon soli. S malo više soli. Špara šta ga tek ulovija, pica da ne pominje. Blitve se uželija, blitve koju nikad nije volija. One s kuvanin jajima i komadićima lešo krumpira. Refat će on sve to. Sloboda je blizon. Daj nan Bože zdravlja biće svega. Nije zna zašto al okrenija se livo, pa desno ka da će mu kogod čut misli i pomolija se: "Oče, stvorio si me za sebe. Stavio si me na ovo mjesto i u ovo vrime. Da si mi tilo i um i sposobnosti da se ostvarin u ovomen životu. Fala Ti za sklonosti i želju da ostvarin sebe i slavin Tebe. Fala Ti za stvaralačku snagu koju si mi dao. Molin Te da mogu napredovati svin svojin bićen, otkrivati zakonitosti i tajne kako bih svojin radon pomaga drugiman. Daj mi poleta, otvorenosti, zainteresiranosti da sve šta radin bude na Tvoju slavu. Uči me, Isuse, životu. Tu sam, do Tvojih nogu. Želim učiti kako živit u ovom svitu, kako voliti ljude i svit, kako se oslanjati na Tvoje rame, kako ostati slobodan. Uči me oduprit se duhu ovog svita, a tražit ono šta od Ti od mene očekivaš. Prikazujen Ti napore svoga svakodnevnog rada. Primi moju molitvu da zajedno stvaramo i oblikujemo Tvoj svit. Oče naš, koji jesi na nebesima, sveti se ime Tvoje. Dođi kraljevstvo Tvoje, budi volja Tvoja, kako na Nebu tako i na Zemlji. Kruv naš svagdašnji daj nan danas i otpusti nan duge naše kako i mi otpuštamo dužnicima svojin i ne uvedi nas u napast nego izbavi nas od zla. Amen.". Nije još završija, bija je ponosan na se, jerbo su i njegovi bili ponosni nanj jer je još ka malo dite Očenaš zna i na latinskomen, ka i svećenik, pa je uvik nakon Očenaša na hrvatskon izmolija isti i na latinskomen: "Pater noster, qui es in cælis: sanctificétur Nomen Tuum; advéniat Regnum Tuum; fiat volúntas Tua, sicut in cælo, et in terra. Panem nostrum cotidianum da nobis hódie; et dimítte nobis débita nostra, sicut et nos dimíttimus debitóribus nostris; et ne nos indúcas in tentatiónem; sed lìbera nos a Malo."

borci 12. brigade marširaju kroz Split po oslobođenju Grada 

Nikad nije Božjoj pomoći pripisiva svoju besmrtnost, to šta ga metak oće a neće, šta ga traži a ne nađe. Zna je da je Bog dragi ima važniji posala od brige zanj. Al zna je da ga Anđel kakvi po Božjen zadatku čuva, jerbo, posebno nakon svake molitve, izmolite među svin tin otin bezbožniciman, komunistiman, osića se jačin, osića se da mu je kraj zadatku Božjen, kraj njegovu životu daleko, dosta daleko. U takvim razmišljanjima prenu ga, pripade ga povik "Smrt fašizmu druže pukovniče". Umalo mu nije odgovorija "I tebi sinko jerbo si me pripa ..." al reka je "Sloboda narodu!". Reka je ono šta je i mislija. Mateo Mate Matić zvani Bulin. Legenda.

_________________________________________________________

RJEČNIK

bulin - najmanja balota (buća) u igri na balote (buće) kojoj svi nastoje svoju balotu (buću) baciti što bliže a to je cilj igre - u ovom kontekstu nadimak

ubra - uočio

njizi - njih

taki - takvih

vele - puno

sist - sjesti

šimija - majmun

bikla - mješavina vina i kozjeg mlika - u ovom kontekstu nadimak

kuraž - hrabrost

drito - direktno

grube - ružne

slidi - slijedi

jidan - ljut, bijesan

bidni - bijedni, jadni

šnjimen - s njim

ćutija - osjetio

osića - osjećao

špar - vrsta ribe

pic - vrsta ribe

lešo - skuhanog u vodi

refat - vratiti istom mjerom