17. post

DŽUDŽAN

Začuja Bikla jidući zadnji komadić komadića iz komzerve šušanj. Nemali. Velke beštije kake. More bit jazavac, more bit lisca, more bit, nedadragiBog, vuk. Prikinija disat, ukočenija se cili i napeja ki feder mu oni na samokresu. Veća je beštija veći je zalogaj. "Bože daj da mi blizon dođe." Šušanj je iša prima njemu, čulo se i kad bi se ogreba o žbun kaki. Siguran hod, čak mu i topot šapa čuje, odava je beštiju pravu. Napeja je uši Bikla. Zatvorija oči i samo sluša. Iđe, iđe prima njemu. Ravno naNj. Broja je bikla svaki pomak sve četiri šape. Iša je prvo livon pridnjon, oma za njomen livon zadnjon, pa desnon zadnjon i na kraj desnon prvon. "Još devet korak i moj je ... jedan, dva, tri, četr, pet, šest, sedan, osan ..." i ki oni feder mali iz samokresa s mista skoči, još zatvoriti očiju Bikla ravno na šušanj. Poklopi svojin tilon beštiju, desnon rukon u kojon je bila kama, ravno u vrat, kratak rez i ... veća beštija veći zaloga. U mraku u kojemen je bija vidija je jazavca. Poradova se. Nije ga nikad jia al je čuja da je ukusan, malo kiselkast, najsličniji jaretini. Pušta mu krv bikla i čeka da se razdani pa da ga unda tranšira i pripremi za bar sedan dana unaprid. Nešta će omanama, ne za napunit trbuj, nega za tilu dat snage, nešta će usolit i u zemlju metit, pa u vlažnu krpu oko zemlje, tako mu može i tri dana, dok se ne osuši zemlja, trajat da se ne pokvari. "Lipo mi počeja dan. Bože fala ti." promisli Bikla. Prikriži se, ka dite nekad u crkvi sklopi ruke i:

džudžan

"Molin Te Bože smjerno, da mi srce bude vjerno. Ljubavlju nan dušu rani, od zla čuvaj i obrani. Blagoslovi ovo jelo, da nan kripi duh i tilo. Amen." izmoli šapaton Bikla. Taman dnevno svitlo provirilo iza stabla šta mu služilo ka sklonište. Neka lokvica vode koju je zapazija dolazeć ovamo bila mu je na oko deset minuti oda pa se odluči otić oprat od blata kojin se priko noći maza da ga beštije ne nanjuše. Malo se i zaboravija, sritan zbog dobra zalogaja koji će ga držat na životu baren još tri dana, pa je i zazvižđa. Onu dragu mu, neka je švapska, "Lili Marlen". Lokva, Bogufala, puna, punija nega je vidija, biće ima kaki mali izvorić u blizini. Kleka Bikla, opra ruke blatnjave, lice isto, a odlučija i kosu iako je nju triba prvu, bila bi joj čistija voda. Dobro se oseknija, Ćaća ga još davno to naučija "Muškarčevo je oto. Osekni se sine. Šta će u tebi sline. I prni, prni kad ti god dođe, ne abadaji ko je kraj tebe. Muškarčevo je oto. Samo ne u Crkvi i kući cure koju ideš zaprosit. Muškarčevo je bit zdrav, a da bi bija zdrav muškarac, moraš, kad god ti dođe i prnit i oseknit se ...". Pokoj mu duši. Ćaća, lovac cili život, zna je više od samo lovit. "Srića je, sine, čudna roba. Šta je više drugomen daješ više tebi ostaje. Razumiš? Činit druge sritnima to je tvoja srića. A bit bisan, sine, jidan, ljut ako ne želiš bit prikini ranit tu ljutnju i ona će nestat. Sav taj bis, sine, sav taj jid i ljutinu ne rani. Muškarčevo je oto. Durat. Pridurat. Jerbo, znanje, sine, triba koristiti a ne samo sticat. Muškarčevo je oto. A tiš brzo muško bit. Jesil išta popamtija?" "Jesan Ćaća. Štagod si reka. Sićan se još ono kad smo jabuku sadili pa si mi govorija kakve sve sorte postoje. Sad Ti i mogu pobrojat ako oš." "Aj, baš da čujen. Dok ja iskopan ovu rupu za otu jabuku, da čujen klikoš i pribrojat."

Bikla i Ćaća mu sadu jabuku

"Ka teško da je ..." uvik, pa ka i dite, samouvjereni Bikla će mu: "Vako Ćako: gold, ova šta je držin, unda idared, unda jonagold, jonagold navajo ... a jesi brz ćako, kopaš otin ašovon a izbacivaš ka mašuron." "Je dite moje, ako neš tako neš nikako. Muškarčevo je oto. Zabit ašov, mašur izbacit. Dosta si i pobroja. Drago mi je šta me slušaš i pantiš. Nije sramota neznat, sine, sramota je nenaučit!". Uljuljkan u ugodna mu sićanja na ditinjstvo Bikla tek sa prvin zrakon sunca šta ga pomazi po čelu, prenu se i pogleda jaza... "Šta je ovo?!? Kakva je ovo beštija. Nije jazavac, nije lasica, nije ... šta je?". Ali brez obzira šta je, uzeja je komad konopa, naša granu di će je obisit i obikarit. "Tries kila najmanje, znači petnajst do dvadeset čista mesa. Baš san ima sriće uvatit ovu ... " taman da će reć beštiju siti se: " ... džudžan! Ovo van je ljudi moji, džudžan! Šta ga niko nije ni vidija a kamoli ulovija. Džužan! Nu dragi da te vidin ..." i pomno počne gledat glavu beštiji, pa krzno, pa rep. Džužan je na svašta nešta ličija al je isto bija svoj. Jači i od jazavca, krupniji. Kaki će bit za jist. Muškarčevo je probat. Džudžan. Da mu je priživit sve ovo pa se moć falit. A virovat će mu. Jerbo Bikla nikad nije slaga. Osin ka dite. Al to se ne konta. Oti punti se ne broje. Obikarija je Bikla džudžana, ka i svaku drugu beštiju. Nije ništa različit. Nema dva srca šta su neki govorili, nije smrad samo taki kad ga ubiješ, nema zube očnjake šta su petput veći od vučijih. Džudžan je najsličniji .... džudžanu. Založija je vatru šta ne dimi. Ćaća ga je oto davno naučija, još u prvomen lovu kad su išli cila tri dana na Svilaju. Na naoštrenu u ražnjić pritvorenu granu nabija je butinu, pridnji dio buta, i, dok su mu se "pišali zubi", okrića ražnjić zadovoljan doručkon koji ga čeka. "Je život lip. Ovi miris jutarnje rosne šume, svakog drveta napose, šta se ćuti, izmišan s mirison trave još u buđenju. Ovi mir kojeg resi poj tica. Magla koja biži isprid sunčevi zraka. Cviće šta otvara latice i vabi čele. Raj zemaljski. Samo da nije rata. Samo da nije čovika nečovika. Sotoninog sluge.

SS Divizija "Prinz Eugen" u  počasnom mimohodu

A ustaška prošlost bila mu je na ponos i diku. Često mu je znalo i doć ža šta i je napustija. Ustaše su se borile za Rvacku. I Bikla se bori za Rvacku. Al nikad više ustaša. Prijatelj njegova neprijatelja nemože mu bit prijatelj. Ubivat i neće. Njegovi su dojučerašnji suborci. Al, Poglavnika bi. Sekund sekunde ne bi se mislija. "Izda je Rvacku. Proda je. A jel mora? Jel oto muškarčevo? Jel muškarac Poglavnik? Svi smo došli život dat za Dom, Domovinu a on je dili šakon i kapon. Neka. Svi ćemo Bogu na istinu."

ustaški promidžbeni plakat

 

Bilo je kako su rekli nji više. Jaretina skoro. Ukusno. Satra s guštom. Ža mu šta nije još koji ražnjić napravija. Al neka biće za sutra. Dite u njemu bez da ga upita izmoli: "Ti nas Bože kripiš ranom da živimo dan za danon. Zafalni smo na Tvom daru i na stolu i oltaru. Nek nan s Tobon bude milo, svoj posa radit čilo. Amen!". Nasmija se samomen sebi. Sitija se one puste dice šta su se tukla, pa i ona šta nisu znala čitat, poradi slika lipi, da lipše nisu mogli bit, kad in je dilija Ustašku Uzdanicu. Teško mu je u toj gužvi bilo ostat nenasmijan i ponosan na ustašku mladež koja se tukla za svoj časopis, za dicu od sedan do jedanajst, a rado su ga čitali, bolje reć gledali i odrasli, sićajuć se svoga ditinjstva. Jeli ikad bija dite. Nemože se sitit. Ka da je. Ka kroz maglu ... dim izgoritog Muća pokušavala mu se probit sićanja od koji je biža jer bi mu činila lošo srcu, glavu, tilu cilomen, jer bi odma drća ka list na vitru šta ga oće otkinit. "Džudžane dobar si. Božedaj da ti nađen žemsku, oli dicu. Imaću mesa za deset dana bar. A za deset dana mrtvi je najmanje deset švaba ..."
_________________________________________________________

RJEČNIK

bikla - mješavina vina i kozjeg mlika - u ovom kontektu nadimak

jidući - jedući

beštije - životinje

kake - kakve

ukočenija - ukočio

tranšira - isječe na određene pozicije

omanama - odmah, u isti čas, u isti tren, najbrže moguće, hitno

oseknija - ispuhao nos

abadati, obadati - osvrtati se na nekoga ili nešto, uzimati u obzir što netko govori ili radi

klikoš - koliko ćeš

i, ij - ih

ćako - ćaća od milja

mašur - plitka posuda pravokutnog oblika s dva rukohvata koja je služila za prijenos rasutog materijala kod radova u polju i građevini

brez - bez

obikarit - odvojiti kožu od mesa

falit - hvaliti

konta - računa

punti - poeni, bodovi

ćuti - osjeti

drća - drhtao