16. post

"Faljen Isus i Marija" zazva Bikla, glason Marka Sarića, pekara iz Muća, vrandočanina točnije. Čin je uša drugin korakon u ispovidaonicu, Biklu ostavija za sebon. Osta sam. Sam prid Bogom i slugon Božjin. Glas, pravo muški, nako nekako ka glas velka, krupna, trusine od čovka, mu odgovori: "Uvik faljen!". Marko se prikriži izgovarajući "U ime Oca i Sina i Duha Svetoga. Amen. Želin ispovidit sve svoje grije koje san učinija od ... devetnajstog veljače pa do danas. Sagrišija san tako šta san ubija, skoro svaki dan prikonekoliko švaba. Počeja san bilužit, al san prista. Tolko i je bilo. Ubija san i par četnika, njizi je možda bilo priko petnajst. Šta mrtvin koje san ubija, šta mrtvin koje san naša po putu, šta živin koji su spavali uzeja san, ukra san njiovo. Cokule, čizme, šinjel, bolju pušku, bolji samokres, bolju robu ... ciboka ako je bilo, komzervu kaku ... kamu bolju ...

(sramota i stid ga obuze, glas mu posta još tiši, brada mu se zalipi za prsa, a ona kapja znoja dozvala je svu živu rodbinu šta je imala, a nema je malo, pa mu se orosi čelo, dozvala mu i rodijaka šta se zove pritisak u prsi a on brata svoga stislo ga u grlo. Nije mu lako se ni sitit ni izreć svu istinu) ... Zgrišija san tako šta san se svetija za sve svoje ubivene, zapaljene točnije reč, u Muću, za Muć cili, al san nastavija otin puten i sad ne znaden drugovačije živit, nega ka vuk samotnjak, iđen šumon i gledin šta ću priklat drumon ... svetin Domovinu Rvacku svoju ... nisan okrenija drugi obraz ... oko san za oko izdavija ... zub za zub san slomija ... kost za kost san polomija ... Oče, znan Evanđenje po Mateju napamet još ka dite, nisan ga zaudobija od kad mi ga Mater triput ponovla, znaden sve šta je reka a napose znaden da je reka: "Čuli ste da je rečeno: Oko za oko, zub za zub. A ja vam kažem: Ne opirite se Zlomu! Naprotiv pljusne li te tko po desnomen obrazu okren mu i drugi!, znaden, Oče, da je i reka: 

"Čuli ste da je rečeno: ljubi bližnjega svoga a mrzi neprijatelja. A ja van kažen: Ljubte neprijatelje, molite za one koji vas progone da budete sinovi svoga Oca koji je na nebesima, jer On daje da sunce njegovo izlazi nad zlima i dobrima i da kiša pada pravednicima i nepravednicima. Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakva li vam plaća? Zar to isto ne čine i carinici? I ako pozdravljate samo braću, što osobito činite? Zar to isto ne čine i pogani. Budite dakle, savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski!". Zalaufa se Marko, ka vodenično kolo kad mu bujica naiđe pa se zaleti da ga ne moš ni vidit u vrtnji mu onolikoj, tako vrcale riči iz njega. Refava Marko sve ove misece šta je muča, šta nije ima s kime progovorit. Još bi on i nastavija da ga Glas ne prisiče, ni ne sačekavši da reče "To je sve čega se sićan.", Glas od kojeg sav oni mramor zatreperi ka svića kad na brzu brzinu otvoriš i zatvoriš vrata jerbo je ona na promaji pa bi se mogla utrnit, Glas kojeg se Marko nije pripa, al koji ga tolko iznenadija da je samo promislija " ... vako čovk ne zbori. Biće opet vila Krošnjarka se šala samenon ... al Ona ne smi u Crkvu ..." Glas nečovječji mu se obrati:

"Marko Sariću, Bikla zvani, davno mi je rečeno: "Pazite da ne prezrete ni jednog od ovih najmanjih, jer kažen van, anđeli njiovi na nebu uvik gledaju lice Oca mojega, koji je na nebesima. Svećenik nisan al Božji san sluga. Ki i Ti. Evo Te čuvajuć ciloga života i vlaški san progovorija ...". Marko nije virova svojin ušiman. Pokuša je išta vidit kroz onu drvenu reštetku al prigusta je bila. Ništa nije vidija samo je čuja. A ovi se još i šala. Da je vlaški naučija. Biće se oto koji čovk iz sela u kojemen je Crkva šprda šnjimen. Al opet, takiitaki glas, i govor iz Evanđelja po Mateju o kojemen je i Marko govorija ... nedade mu Glas više mislit, jerbo nastavi čin je zraka uzeja za disat: " ... od ditinjstva tvoga Te pratin. I neman ti pravo grije odrišit. Nisan doša za to ovdi. Grije će Ti odrišit svetin pomazanjen zadnji svećenik štaš ga vidit u svomen životu. A toga ćeš se načekat. Marko Sariću, ja san tvoj anđeo čuvar. Moja je svrha da te doveden u Kraljevstvo Nebesko i ja ću oto i napravit! Sad aj! Iđi svojin puten i ne osvrći se. Grišiš Marko. Grije ćeš ispaštat. Pokoru š dobit! Božje ime ne pominji uzalud osin u molitvi. Iđi, kad san ti reka!". Povisiva je ton, ka da je ljutit posta ... i ujednomen sekundu, sekundi sekunde, ispovidaonica se ispuni ne bilon, ne, ne bilon, nega, nega, ne roskaston, ne blidožuton, ol ... nekakvon čudnon bojon ... sve zablišći ... i Bikla se probudi. Sav u znoju. Ona kapja imala je miljun miljuna rodijaka. I svi na njen poziv došli. Obać Biklu.

Sveti Juraj

Tomen i služi rodbina. Svjestan potpuno, jerbo je već napo se ukočenija, a drugon polovicon utrnija, da je sve oto bija samo san, lip doduše, al čudan Bikla se ipak prikriži i kaza: "Kajen se od sveg srca šta san uvridija Boga, najveće i najmilije dobro. Mrzin sve svoje grije i čvrsto odlučujen da ću se popraviti i da neću više grišit!". Božemeprosti, ka da se san nastavija, glasno i jasno je čuja glas, ne Glas, nega glas svećenika šta mu govori: "Bog milosrdni Otac pomirija je sa sebon svit smrću u uskrsnuću svoga Sina i izlio Duha Svetoga na otpuštenje grija. Neka ti po služenju Crkve On udili oproštenje i mir. I ja te odrišujen od grija tvoji. U ime Oca i Sina i Duha Svetoga." Prikriži se Bikla i reče "Amen." po naviki, ali glas, oklen, otkalen, je nastavija, ka svećenik da sidi u pravoj ispovidaonici i da je Bikla u pravoj ispovidaonici, ka da nije u šumi, skriven pod zemljon i granjen, zamazan blaton, ukočenit i utrnit: "Hvalite Gospodina jer je dobar!" "Jer je vječna ljubav Njegova." "Bog ti otpustio grijehe tvoje. Idi u miru." "Bogu fala." ... i probudi se Bikla. Napokon se za pravo probudi. Miris zemlje, šušanj njegova vrpoljenja, cili mokar od znoja, lakši stoipedeset kila, ka da je lebdija a ne sidija naslonit na drvo. Jedino šta je moga oti sekund, moga se pomolit. Prvon molitvon šta mu pala na pamet: "Virujen u Boga, Oca svemogućeg, Stvoritelja neba i zemlje, u Isusa Krista, Sina Njegova jedinog, Gospodina našeg, koji je začet po Duhu Svetom, rođen od Marije Djevice, mučen pod Poncijen Pilaton, raspet, umra i pokopan, saša nad paka, treći dan uskrsnija od mrtvih, uzaša na nebesa i sidi o desnu Boga, Oca svemogućeg. Odonud će doći suditi žive i mrtve. Virujen u Duha Svetoga, svetu Crkvu katoličku, općinstvo svetih, oproštenje grija, uskrsnuće tila, život vječni. Amen. A sad iđen dalje. Svojin puten i svojin poslon. Za Domovinu Rvacku!" Osjetija se nikad jačin, nikad za dom spremnijim. Bože me prosti ki Sveti Juraj. Spreman ne za dom nega za sveti rat protiv sluga Sotoninih. Uzeja je kamu, otvorija komzervu prvu šta je u mraku napipa, i počeja punit drob. Ne jist, ne guštat jidući. Samo ga napunit. Nemoš prazna droba u boj. 

_________________________________________________________

RJEČNIK

sebon - sobom

trusina - vrlo krupan čovjek

grije - grijehe

prikonekoliko - neznanog broja

bilužit - bilježiti, označavati

prista - prestao

i, ij - ih

cokule - vojničke cipele

cibok - tvrdi vojnički kruh

drugovačije - drugačije

izdavija - izvadio

zaudobija - zaboravio

zalaufa - zaletio

vrcale - frcale, iskrile

refava - nadoknađivao, oduživao

muča - šutao

prisiče - presiječe, prekine

reče - kaže

jerbo - jer

utrnit - ugasiti

šprda - šali na grub način, šali rugajući se

š - ćeš

ukočenija - ukočio

oklen, otkalen - odakle