15. post

Ka i uvik, sa strahopoštovanjen, ka i uvik, sa strajon da će štagod zaboravit ispovidit, Bikla zakorači u ispovidaonicu. Ćutija je da mu se srce uzlupalo, ćutija je malu kapju znoja šta je ka tila mu reć "Kriv si! Saš ispaštat! Grišniče!", koja mu je tila najavit stanpedo njizi šta će mu orosit i čelu i onu malu mu monturu. Nije se moga sitit u koga ju je posudija jerbo nije bila njegova. Ni po ukusu, onaka kakvu bi on volija, a ni po veličini koja njemu paše. I zašto je baš crljenu kravatu odabra a nesića se ni da je bira. Njemu najdraža je ona šta mu je mater kupila u putujućeg trgovačkog putnika - ona Rvacka, šahovnicon urešena, sa poljiman bil, crven, bil, crven, i tako cila. Nju bi on, napose u vaku Crkvu, neviđenu, momentalnu, ne ne reče se tako, ment ... momu ... monumentalnu. Predivnu, prečudnu, drugovačiju, neviđenu, a neš ti šta je on i iša dalje od Muća pa je šta i moga vidit. Iša do Zagreba su Ćaćon i Materon, po putu sve šta je vidija zaboravija. Osin crkve Sv. Blaža koja mu je i morala bit najlišpa na svitu cilomen jerbo je do tada bija samo u svojon, mućkoj, crkvi Sv. Petra. Zna je da se, pričalo se oto još dok je bija dite, Muć prija zva Zmina, a njegova Tijarica u kojon se rodija i u kojon je odrasta, dok nije posta pekar pa prešli u Muć i iz razloga da se lakše zaposli. U Tijarici di se krstija, pričetija i krizma, u crkvi Sv. Duha i di je iša na vjeronauk obika ja na neraskoš, na jednostavnost, pa mu je svaka poslin nje bila lipota. Božemeprosti! Svaka crkva jednako je lipa. Davno mu je oto Mater rekla. Nije je razumija, jerbo i ona na Kamenskom, crkva Sv. Petra apostola, bila je lišpa, i kad je oto reka Materi ona mu je objasnila da mere bit lišpa oku ali duši svaka je isto lipa, svaka je najlišpa. Oto je, ka dite, razumija. Svaka je crkva sveto misto, misto diš nać utjehu, čut Božju rič koju govori Božji pastir, svećenik, diš olakšat dušu i dobit odrišenje grija, di si jedan od mnogi šta viruju u isto. 

Crkva Sv. Duha Tijarica

Crkva Sv. Duha Tijarica

Ona kapja znoja šta je krenila s čela upala mu u oko i sitila ga di je i zašto je doša. Prenija se iz misli kojih je bilo toliko ali su mu i trajale ka i po koraka. Drugu polovicu koraka kojin je krenija u ispovidaonicu nije ima ni vrimena bilo šta mislit. Nenamjerno uzdahnuvši, ka da mu je već sav teret sa pleća, sa ramena, iz prsa, dušu šta mu tišti, ako ne sav, više od pola garant, pa, nesta, neki novi Bikla, drugovačiji, uša je spreman za ispovid. Sama po sebi ispovidaonica bila je ka i sve druge. Imala je rešetke, gusto, gusto, napravljene, kako bi glas moga doprit, ali bi se lice teško pripoznalo, šta mu je uvik bilo malo brezveze, jerbo svaki svećenik je, ne samo po glasu, nega i po samoj ispovidi svakog svog župljanina zna u dušu, a i oni svi su znali kome se ispovidaju. Ali to je bija ostatak neki drugi vrimena. Njiovi sadašnji dušobrižnici bili su šnjiman svaki dan, a pogotovu u manjin mistima, znalo se ko je oti dan šta ruča, koliko je krumpira iskopa, mašura kamena izbacija iz vrtla, jel mu se otelila krava i kad bi ko kinija, a ne se razbolija. Lako je takvin dušobrižniciman. Al Bikla je doša prvi put u ovu Crkvu za koju nije ni zna da postoji, ni kako se zove, ni di je, pa će njegov dušobrižnik, koji god bija, bilo župnik, bilo vikar il kapelan, Biklu čut a more bit i vidit prvi put. To mu bilo i drago. Da ga ne zna. Jer tija je ispovidit sve šta mu je na duši a toga nit je malo nit se za pofalit. Otra je onu kapju znoja iz oka šta ga ka zeru pekla i siguran u se, obavija je tri od potrebitih pet dijelova sakramenta: ispit savjesti, iskreno pokajanje, odluku da više neće grišit, sad ga samo čeka ispovid i pokora. Samo. 

Crkva Sv. Petra apostola na Kamenskom

Nije virova količini i brzini misli šta su mu gonjale glavon. Tek šta je uša a u sekund sekunde sitija se Matere šta ga učila svemen pa i tomen da se sakrament pokore ne može dostojno i učinkovito slaviti ako pokornik nije ispravno raspoložen. Ispravno raspoložen znači obraćenje i povratak Bogu a to uključuje iskreno žaljenje i kajanje zbog počinjenih grija i stvaranje odluke o popravku. To žaljenje i odluka povlače za sobom takođe i spremnost da se nadoknadi šteta ako je komu nanesena i da se ukloni sablazan ako je prouzročena. Mater mu to ka ditetu govorla, a on danas, dvadesetdvogodišnjak sića se rič po rič šta mu Mater rekla. Sića se da samo s takvim duhovnin rapoloženjen virnik može primit lik sakramenta pokore koji pokorniku tek tada postaje spasonosan. "Triba ispovidit sve učinite teške grije po vrsti, znači Marko moj moraš kazat kakvin je činon li na koji način grij počinjen i Bogu nanesena uvreda. Ako si isti grij više puta učinia triba reć kliko se puta to dogodilo."

Ništa ga ne pitajuć, same od sebe suze su krenile. Mater, Ćaća, Luce, Manda, strikan, svi njegovi, svi oko njega i Jelavići-Mitrovići, i Jelavići, i Bebići, i Šolići, i Dadići, svi su satrani u crkvu ka stoka, ka ovce u tor, kundaciman pušaka, nogaman u gujicu, šakon u glavu, poviciman:

"Schnell! Schnell! Komm jetzt, wir aufwärmen!" "Schneller Punk Kroatien!"

"Ako nema iskrenog kajanja i odluke da nećemo grišit, te ako svojevoljno zatajimo neki teški grij, ispovid nije valjana i ne opraštaju nam se griji." I oto mu Mater rekla. Nije zaudobija. Još jednon je duboko uzdanija i spreman na svu pokoru koju je zaslužija. Ohol nije bija nikad, škrt i bludan nikad, zavidan možda jednon, al to je već ispovidija ka dite, jerbo je zavidija Anti Dadiću kad mu je ćaća dotra prvu biciklu sa tri kola u selu, čudo nad čudiman, zavidija mu je, ko ne bi. Ispovidija je omanama oti grij. Lin isto nije bija. Pokaja se puno puta. 

_________________________________________________________

RJEČNIK

strajon - strahom

bikla - mješavina vina i kozjeg mlijeka

ćutija - osjećao

kapja - kaplja, kap

monturu - odijelo

crljenu - crvenu

napose, naponase - posebno, odvojeno, svako za sebe

saš - sada ćeš

njizi - njih

vaku - ovakvu

drugovačiju - drugačiju

neš - nećeš

jerbo - jer

oto - to

mere, more, meže - može

diš - gdje ćeš

rič - riječ

grija - grijeha

pa - pao

sića - sjeća

lik - lijek

zaudobija - zaboravio

omanama - odmah, u isti čas, u isti tren, najbrže moguće, žurno

lin - lijen

"Schnell! Schnell! Komm jetzt, wir aufwärmen!" "Schneller Punk Kroatien!"

"Brzo! Brzo. Dođite, sad ćemo vas ugrijati!" "Brže stoko Hrvatska!" ***

*** Google translate prijevod