14. post

BIKLINA ISPOVID

Malo su mu bili rukavi kratki. Ma, iskreno govoreć kratki su bili, pa je Bikli bilo neugodno i non stop ih je poteza. Još kraći od kratkog rukava košulje bija mu je rukav jakete od odila koje mu je lipo stalo. Crno, na nike rige, na bilu košulju, kravata crljena ki krv sama, 'enti veštit, i nogavice kraće, zera, taman da mu se vide ka snig bile bičve i postole crne a tako blišteće čiste da si se moga začešljat na njiman ki na zrcalu. Zeru se namošća, u stvari tija je zeru, al mu se prolija losijon pa ga je punu šaku nanija po cilomen tilu i sad mu bi neugodno koliko se ćutija nanj. Al bija je sam. U Crkvi nikoga. Nije zna koja je oto Crkva samo je zna da je u njojzi prvi put, da je, kako bi ono reka profesur, momen ... momun ... moment ... monumentalna. Ogromna. Svod joj jedva vidiš. Tolko visoka. Križ, a nigdi Isusa. Nikad nije volija raspela. Božemeprosti, volija je on raspela ka sinbol i znak svoje vire, nega nije volija u nji gledat, jerbo bi ga to sićalo na sve muke koje je bidni Isus mora podnit radi njiova dobra. Prekrasan u svojoj jednostavnosti oltar, ako je oto oltar, a mora bi bit, nema šta drugo radit na otomen mistu, od bila, biljeg od sniga mramora, ni flekice, točkice nike druge boje nigdi nije vidija a pomno ga je pritražija pogledon. Čudno mu bilo što je i ispovidaonica nešto najlišpe šta je na svit vidija. Ne šta je cila izrezbarena ka nikim neviđenim, Rajskin cvićen zarasla, obrasla, nega šta su jon i vrata bila velka ki najveći čovk koji krozanj more uć i još pola njega. Cili Muć bi moga uNju stat. A on naki, kus čovika, najemput, sitnijin se od zeru zere prašine učini samomen sebi. "Takiitaki i triba prid Bogon i Božjin slugon i bit." promisli Bikla i svojin korakon, tvrdin i odrišitim put ispovidaonice. Zato je i doša. Ispovidit se. Ispovidit sve svoje grije koji nije malo. I za koje će teško odrišenje dobit. Isto bi volija da je u svojoj najdražoj crkvi. Crkvi Sv. Blaža u kojon je samo jednomen bija, kad su bili u Zagrebu, al mu bila sila, legla, šta li je već napravila, u srce, toliko da su ga jedva Ćaća i Mater izvukli kad je misa završila. Šta je tada ima, biće jedanajst godina, nije se on dera i kriča ka druga dica, on je bija velik, pa se samo svon snagon svog slabašnog tila ditete opira odlasku iz crkve. Nogaman u pod, rukaman poteza Ćaćinu, a Ćaća o svon poslu, ka da ga i nema, jerbo morali su žurit na vlak. I dugo, dugo je tribalo da dite, Marko mali, prikine pitat Ćaću i Mater: "Kaćemo opet u Zagreb?". Nije pita za Crkvu. To se podrazumivalo. I unda ta vožnja vlakon ...

crkva Sv. Blaža u Zagrebu

Prene se iz sićanja Bikla, jerbo, najemput, u sekund sekunde, sav oni bili mramor se priobliči, pritvori se u tek običan kamen, sve se zatamni i pokaza mu se, di je bila ona od maloprin, ona najlipša na svitu, šta te sama zvala uć svojin izgledon, tek obična ispovidaonica, ista ka i sve druge šta je bija u njima. Uvik ista i uvik drugovačija. Bikla nastavi korakon dalje, ka da se ništa nije desilo. Nije on doša najlipšoj ispovidaonici i najlipšoj crkvi, on se doša ispovidit, a to je, šta se njega tiče moglo bit i, Božemeprosti, na gumnu. Jerbo, zna je Bikla, od mali nogu, Mater mu to usadila unj, da je Isus Krist likar naši duša i našeg tila koji je tija da Njegova Crkva snagom Duha Svetoga, nastavi i djelo Njegova ličenja i spašavanja svojih članova. A to se ne postiže ničin doli sakramenta ozdravljenja: sakramenta pokore i sakramenta bolesničkog pomazanja. U sakramentu pokore virnici, ispovidivši grije zakoniton služitelju, kajući se za nji, donose odluku da će se popraviti, po odrišenju grija toga služitelja, dobivaju od Boga oproštenje grija koje su počinili poslin krštenja i ujedno se izmiruju s Crkvon koju su grišeći ranili. Duboko uzdanuvši, znajuć za težine svoji grija, Bikla uđe u ispovidaonicu. Bija je spreman na cilovitu ispovid svi oni grija koje je počinija a za koje on zna. Nije i malo. Nije i malo.

_________________________________________________________

RJEČNIK

bikla - mješavina vina i kozjeg mlika

odilo- odijelo

nike - neke

rige - crte

crljena - crvena

'enti - skraćenica od psovke "Jeben ti!"

veštit - odijelo

zera - malo

bičve - čarape

postole - cipele

namošća - namirisa

ćutija - osjeća

kaćemo - kad ćemo

kus - komad/podrazumijeva se velik komad

najemput - najednom, odjednom, u taj čas

takiitaki - takav, Biklina podštapalica

drugovačija - drugačija

gumno, guvno, arman - mjesto za vršidbu ili mlaćenje žita zaravnjene, glatke površine, kružna ili pravokutna oblika. Nalazi se na otvorenome prostoru, rjeđe u gospodarskoj zgradi. Uglavnom je zemljano, a u krškim predjelima je popločano kamenim pločama i okruženo kamenim zidićem. Na gumnu se žito ručno mlati (cijoepom) ili se vrši stokom (konji, volovi, mazge, magarci) koja je vezana za stup u sredini gumna (stožer). U selima Dalmatinske zagore gumno je bilo i mjesto za društveno okupljanje a koristilo se, među ostalima i za ples.

grij - grijeh