Mučalo drugi čovk. Uzgovorija se. Sa sviman. Ipak je Stipe bija njemu najdraži i on Stipi. Prst i nokat su bili. Život cili. Naresli skupa, išli u školu i blago čuvali, igrali se i ručavali, ne gledajući na koga je red, nega čijon su kući bili bliže u tu bi ušli. Zamomčili se. Ošli u Split. Ništa i nije razdvojilo osim posla. Jedan se zaposlija u Škver drugi u "Čistoće". Ivan priča. Priča i nestaje. Neobično svakomen. Al i svi razumu. A i koriste prigodu. Valja i vakog Mučala doživit. Pa i umra poslin toga, moš reć svašta san vidija, svašta san doživija. Ujitila ga se prva Marinko. A dakoće. Unda oko nji Zekini. Priča o čemen nega o svačemen samo ne Stipi. Bižali tako od suza. Od plača koji bi se prolija iz njizi. A nanj nisu obikli. Ko je vidija plakat. Nije oto muški. Marinko, ka jedina žena u selu, nije se kontala. Bila je ona kus ženske, da prostiš i sa sison i sa gujicon, al nekako sviman ka sestra, ka mater, ka teta, al svima ka rod rođeni, iako ni zrno jedno zrnca jednog od pustih miljardi miljardi u njiman ni dilom, a kamoli cilo da in je isto. Kap kapi. Kamoli cila. Krv im. Ako je i ko tija nečut Mučala nije moga. Ne šta je Ivan samo govorija nega je njegov govor zveča, tuka o zid, nadglašava sve šta su se tute okupli. Ka da se poradova šta mu izlazi iz usta nakon duga vrimena pa se sada ki oni balun o košarke odrebatije o kamen Stipanove kuće. Ko je reka da Mučalo muči jer nema šta za reć falija je.

Vitrovo za lipa dana

"Jablane! Jablane! Aj vamo!" zazva Ivan Juru Dadića. Zva ga je u društvo u kojemen su bili Maca, Turjun, Tomo i Mučalo. "Al van vali peti za na trešet ko manje?" proba se ka našalit Jablan kojemen nije bilo do šale, al eto ... ka da razbije zid koji gradi govor Ivanov. Nije uspija. Neda se Ivan pomest. Nastavlja dalje pridikat: "Ja van govorin ... dođi Jablane i tiš svidočit ... ja van govorin ako ga je išta koštalo glave to je Ona. Nikad je nije više pominja od kad su prikinili. Nikad Jon nije više u ulicu oša, čak da ga je i Ljube tila poslat on nebi ni Nju posluša. A znate šta misli o svojon direktorici. Jablane reci, reci sviman ovdi jeli se Kacijola ikad ričju, slovon, motom očeša o Ninu? Jeli ikad u tvomen prisustvu ono ka, aludira naNju?". Jablan da će reć. Nemore. Neda Ivan. Pita i nečeka odgovore. Neda nikomen do riči. Pognu glavu Jablan. Umuča. Pušta ga dalje. A i siti se Stipine Nine za koju niko nije virova da je Stipina. Kako je Kacijola skupija taku, samotaku žemsku niko nikad nije sazna. A more bit da je i ona, naka cila đavlija, skupla Njega. Jablan promisli na oni dan kad su išli u kazalište u Split nji dva. Kad je izašla iz auta i .... uh.

Nikolina Nina Jadrić, pokojnog Kacijole prva i jedina ... je li ljubav? Ma je!

"Je brte i bila dobra. Još one sisurine na izvolte ...". Ivan je nastavija. Po svomen. Sve ono šta je mislija, sve ono ka zapretano u njemu, ka sav oni žar koji je cilo vrime tinja ispod pepela od centa i dva da se pritvorija u plamen. "Nikad i niko nije vidija ol čuja nesretne, da se karaju, da se ne pazu. Stipu naučla kako izgledat, kako se spert, kako se ponašat za stolon, nije se stidla šta radi u "Čistoće" šta je škavacin, privatila nas, cilo selo i cilo selo nju. I unda, najemput. Otra. Nestade. Ma neka samo proba doć ..." ka pritija se Mučalo. Znali su svi da od te pritnje ništa. Nebi on na žensko ruku. Božesačuvaj! Tomo uspi, između dva udisaja Ivanova, doć do riči. I pametno, proba skrenit razgovor: "Eno u nas, u "Dalmacijacementa" opet spisak.". Zakači se Maca: "Ne pominji spiskove. Ja i moran radit. Debeljak nas sve sazva i reka je: "Nema milosti. Nismo mi socijalna ustanova. Ko ne more radit iz bilo kaki razloga priko kapje. Jasno!" Ma, u pravu je on, al jopet, kakoš čovka koji je zdravlje Škveru dariva ... "uspili su zaustavit Mučala u monologu, al on i nesvisno, ode od njiha, vratiman, dvoru, ka sve gledat da se neće ota kučka pojavit. "Ona ga je ubla. Niko više. Ušla mu usrce, zatrovala krv, zato se i zanesvistija, zato je i umra. Samo nek je vidin na sprovodu..."

_________________________________________________________

RJEČNIK

mučalo - onaj koji šuti, koji vrlo malo govori

blago - stoka, domaće životinje

moš - možeš

ujitila - uhitila, prihvatila

dakoće - da tko će

čemen - čemu

svačemen - svemu

njizi - njih

nanj - na njega

obikli - navikli

kontala - računala

kus - veliki komad

tija - htjeo

tute - tu

odrebatije - odbija se

falija - pogrješio
maca - veliki, teški čekić - u ovom kontekstu nadimak
turjun - velika kula - u ovom kontekstu nadimak

trešet ko manje, trešeta ko manje - kartaška igra popularna u Dalmaciji, može se igrati "unjulo", samački - jedan protiv jednoga ili u parove (dva protiv dva igrača) a odlikuje je "akuža" (prijavak 3 ili 4 trice, 3 ili 4 duje (dvice), 3 ili 4 asa odnosno "napola" ili "napolitana" - kombinacija kad od istog aduta imaš asa, duju i tricu i "kaput" kad pobijediš protivnika s 11:0 odnosno kad je protivnik bez punta (poena) koji ga slijeduje u igri. Tko manje je ista igra ali umjesto, kao i u svakoj igri, da nastojiš ubilježiti što više poena u ovoj nastojiš što manje, a čak, po dogovoru, ako uhvatiš sve poene ("kaput) piše ti se minus 11 a protivniku plus 11 tako da je "kaput" (kad protivnik ostane "brez punta" "kums" - vrhunski užitak - igre)

pomest, pometati - smetati, ometati
pridikat - pripovjedati, držati govor
tiš - ti ćeš
jon - joj
oša - otišao
tila - htjela
kacijola, kaciola, kacjol - kutlača, kutljača, kutal, karcivola, kačica, zaimača, šeflja, šefla, šefarka, šeflenka, paljak, grabilica, grabljača - u ovom kontekstu nadimak
taka - takva
naka - onakva
brte - brate, podštapalica, obraćanje odmilja dragoj muškoj osobi 
karaju - svađaju
spert, sperit - urediti se, lijepo se obući, povesti računa o svom izgledu
škavacin, škovacin - smetlar
najemput - odjednom
otra - ode, otiđe/obrisa
i, ij - ih