IVAN KOLOMAN BOTUN

"Muškarčevo, lipi moj i jedini sine, nije pritravat. Vruć se vode napit. Gujice ol leđa vrući na ladno. Nu! Gledaj me kad ti govorin!". "Gleda ne gleda ćaća čujen te i slušan te i kad te nisan čuja i posluša pa da mi govoriš gledaj me kad ti govorin. Znadeš da ne trpin da se viče name. Jedino od matere.". "Šta oš reć. Da trpiš mater ...". "Neću ćaća. Nemojmo opet započimat. Nega slušaj me. Doša san ti ...". "Neka si. Neka si doša. I red je doć. A ne saša si u Grad ogradilogadajBože i diš šćaćom, diš s materom ...". "Nije ćaća tako. Ćakane. Nu sekund sekunde me poslušaj. Sam si mi stoput reka da je muškarčevo i poslušat ... mislin saslušat, enti kredenac ...". "Muškarčevo je i zabeštimat. Nema veze. Nemereš mi ti se računat ka beštimadur a kredenac pominjat. Šta se nisi skrinje ol bavula mašija nega na tamo di je sigurno. U debelo. Di ti neće uteć ...". Udri u smij. Oba. Tako je uvik među nji dva započimalo i tako završavalo. Ka karanjem. Ka da se ne volu. Ka pas i mačka da su. Unda bi mačka, kako samo ona znade, ošla mu pod noge, pasu. Pa bi se, ono po njenu, repicon dignuton, uvijala, privijala, mazila, češala, dok pas ne bi popušća. I njizi dva. Svileni i sin mu jedini Ivan. Mater, Ane, e ona Ane iz Milešina najlišpa nadaleko, o svomen poslu. Neću ona među njia. Samo će se snervat po običaju. Vako je bolje. Bukaru svaki ima. Kad je isprazne napuniće i Ane. Narizaće in još pršuta koju vetu i zeru sira šta jon Kalina nevista donla s Paga. I nema ga boljog. A čimen bude njena raštika gotova onda će obidvat. Nji dva taman zalilat kad se budu tribali metit će in raštike i pancete šta će sve ono vino pospugat, popit namisto nji i tako pijana, panceta, na misto, da prostiš.

Sitla se Ane, a toga se često siti, a kadgod se siti, smišak jon prileti priko usta, di neće, sitla se svoga Ante da je, šta je bija, peti ... je, peti razred bija najboljin proglašen doli u osnovnu školu u Ogorju, najboljin pisnikon a napisa pismu o njojzi, o materi svojon. Kako je ono išla ....

"zeble ruke šta i grije komin, 

blizon vatre nad kojon je bronzin, 

kruv stari šta će biti meć, 

vali mi samo postelja u koju ću leć, 

kraj komina, 

čovik stina 

i žena mu. Moja mater."

Nije se ona tantala u poeziju. Ko je ima vrimena za to. Od malena, ono kad je morala ić četr godine u osnovnu, nije takla knjigu. Kakoš sve i da oš. Samo šta je proodala već je valjala. Materi ruke dat. Bacit kokošaman. Skupit jaja. Unit mišancu u kuću i probrat je od zemlje i nečisti. Samo šta je proodala već se naučila s živinon, sa blagon. A imali su ga. Blaga. Tovara, prvi i jedini u Milešini zadugo, unda, poslin i mazgu pa još poslin i konja. Uvik prvi u selu. Nije šta su tili, nega šta su mogli. Unda kokoša i beren jednog a češće i dva pivca šnjiman, uvik jato. Pet najmanje. Triesisedan najviše. Čudila se i kako se toga sića. Valjalo je to naranit. Od lisce i kune obranit. Milešina je bila na visoku. I ne baš na oku. Pa su je znale okupit, ka da su se dozgovorile, sve svilajske beštije. Liti zmije ponajprije, zimi, kad bi in povalilo rane, vuci. Sve sami ajduci. Aj i Ti utuci. Ope se nasmija Ane. Ope jon pisma diteta njena pala na pamet. Taku je pismu napisa kad je ima ... šta li ... biće ... kliko godina. Zvala se Vukovi i, praveć se prid samon sobon da se nesića, praveć se prid samon sobon da jon nije stalo, mater ponosna svoga sina razmetna počme recitirati u sebu njegovu dičinju pismu:

Vukovi sa Svilaje

Zora je.

Eto nam vuka sa Svilaje

repice šta nije mu međ nogama

eto ga u Vitrovo nama.

Pazi se. Pazi blago.

Da ne prekolje šta mu drago.

Vuci.

Sve sami hajduci.

Ajde ih ti utuci.

Bori se s njima.

Sa svilajskim vukovima.

Iz misli i topline ne baš vrile vatre prenu je bronzin šta se javlja da je napravija posa. Uzavrlo sve unjemen. Raštika, panceta, prid kraj zeru divence, dva, tri Njena krumpira, svaki ka i šaka jon. Unda će in metit i glavu kruva ispo peke. Kuš bolje i lišpe. Nema takve trpeze ni u Splitu. U Ogorju i more bit. A i peku nije odavno. Mogla bi sutra. Biće prošlo ipet dana da nisu peku jili. Oni manji pivac malo cota livon nogon. On će u peku.

Ćaća i sin nastavli po staron. Di i stali. Pit i voleći se karat. Karat ne povišena glasa. Karat s ljubavi u očiman šta se vidila s vrja Svilaje kad se lipo razdani. "Rec Ivane, rec, šta bi. Samo para ne pitaj. Do mene ti nije nega do Nje, to i sam znadeš.". "Nu ćako, ti znadeš čim te ćakon zoven da mi nešta tribaš. Šta ćemo se lagat, nismo dica ...". "Jesi. Ti si uvik dite. Moje dite. I daj nan Bože zdravlja kad budeš ima sedandeset a ja devedeset opeš bit dite. Moj sin. Muškarčevo je oto. Imat dite. Bilo di. Bilo kad. Sa ženon svojon. A ne ka vi danas. Mlađarija. Di god stignete noge jon dignete! I unda. Raste dite brez ćaće. Di to ima! Cili Split, nedadragiBog i svit, to radi. Zato mi se i gadi. Nu! Počeja ja ka i Ti. Rimon, jel se tako reče?". "Je ćako, rimom, tako se reče, nega, muč. Muči, šuti, ništa ne govori baren sekund sekunde, da ti rečen zašta san doša ... Uspija Ivan svoga ćaku Svilenog ušutat. Umuka Ante Koloman zvani Svileni. Muči, šuti, ništa ne govori samo tu i tamo kimne glavon, ono, da razumi, da ga sluša. A ovi, Ante njegov nikako prikinit dok i mater jednomen a žena drugomen ne prikinu sa: "Ajte! Ajte da se neladi!"

Botunovi botuni

________________________________________________________

RIČNIK

botun - gumb, dugme

pritravat - pretjerivati

nu - gle, eto, evo

ćaća, ćakan - riječ od milja za tata, oče

diš - gdje ćeš

zabeštimat - opsovati

skrinja, škrinja - drveni sanduk s ravnim poklopcem

bavul - drveni sanduk s trbušastim poklopcem

mašija - uhvatio rukom

karanje - svađanje

popušća - popustio

njizi, njiha, njia - njih

snervat - iznervirati, "izgubiti" živce

bukara - drvena posuda nalik krigli (iz koje se najčešće pilo vino)

i, ij - ih

vetu, fetu - krišku

zeru - malo

zalilat - zaljuljati

metit, meknit - staviti

pospugat - upiti (kao spužvom)

sitla, sitila - sjetila

jon - joj

bija - bio

komin - otvoreni oganj u zatvorenom prostoru

bronzin - posuda (najčešće od gize) za kuhanje (najčešće na kominu)

meć - hrana (napoj) za svinje

vali - fali, nedostaje

postelja - krevet

tantat - miješati/razumjeti

kakoš - kako ćeš

oš - hoćeš

ruke dat - pomoći

mišanca - mješano zelje ili salata

nečist - nečistoća, prljavština svake vrste

blago - domaće životinje

povalilo - usfalilo, nedostajalo

unjemen - u njemu

zeru - malo

opeš - opet ćeš