12. post

VRANDOČANIN BIKLA

Bikla, Marko Sarić iz Muća, točnije Vrandoca, već po godine sam samcijat gonja diljen Nezavisne države Hrvatske još razmišljajući o Bulinu, partizanu koji ga pomoga namisto da ga je ubija. Nikad mu oto neće zaboravit ka ni svakomen Rvatu koji mu je puten pomoga, a nije i mali broj. Vodeći svoj rat, svoju vojnu, Bikla se toliko i tako izvještija da je zna, ćutija, bija sigur di smi, di ne smi uć, javit se, tražit pomoć, zaobać iz bliza da provjeri, iz daleka sigur u opasnost. Pripoznava je rvacka sela a partizanska, pripoznava je rvacka sela a ustaška, pripoznava je srpska sela a četnička, pripoznava je srpska sela a partizanska. Ni sam ne zna kako. Nisu ni posebno izgledala ni mirušila. Al sela je zaobilazija. Tražija je kuće na osami i tu bi kucajući na vrata tiho i pristojno kad triba ili kundakon od puške, opet kad triba činija sebi provijant. Teška su vrimena bila. Rat je. I često bi mu došlo dat namisto uzet onima šta je uzima krumpira par kila ol kapulu, dvi, češnjaka malo, brašna ol kruva, pancete nije vidija misecima, prajce bi otrali prvi šta su prošli, unda drugi koji bi došli bi ruke napunili kokošiman, mlika se nije napija ... Ustaški časnik, bivši ustaški časnik, nako što su mu pripadnici SS "Prinz Eugen" divizije zapalile cili Muć i sve živo u njemu, obika je na samački život, bolje reć preživljavanje, samo da bi se svetija, samo da bi šta više njizi, švaba, ubija. Bilužija je, s početka, svakog ubivenog, al onda je to prestalo imat smisla, jerbo i je bilo tolko, a i dubeći svaku crticu na svomen kundaku zna je da je dublje i dublje, korak po korak, bliže najdaljen dilu pakla. Zato se često i Bogu obraća i molija ga.

Najčešće je to bila molitva opraštanja:

Marko Sarić, Bikla 

"Ja, Marko Sarić zvani Bikla, opraštam sada u Isusovo ime, svim živiman i mrtviman, koji su me na bilo koji načn ikada povridili, ranli ili nanili mi bilo kaku bol i nepravdu na duši, duhu i tilu. Također sada, u Isusovo Ime, ja ponizno i skrušeno molin i za milost oproštenja meni, za sve ono šta san ja drugiman zlo činija, misliman, ričiman i diliman. Bože, milostiv budi meni grišniku. Smiluj mi se po svom velikom milosrđu. Amen." Ipak, kolko se god molija i kad god se molija, bila ga i sramota, velka sramota. Njemu se obratit. Ime mu spomenit. Jerbo zna je Bikla, zna šta radi i šta mu je u planu radit. Šta snajperon, šta nožon, šta rukaman, ubija, zakla, zadavija je puno njizi. Neka su i švabe bile bili su ljudi. Sotonine sluge šta su al nije mu to bila utjeha. Naučija se razgovarat sam sa sebon, samo da čuje ljudski glas. Zna se i pokarat sam sa sebom. Božemeprosti, sitija bi se "... ludin li ol san već lud ...". A i ona Krošnjarka, vila šta mu se ukazala, šta mu je ono rekla ... "Brzon, vrlo brzon bit ćeš oni šta o ljudskomen životu odlučiva. Šta god i kako god odlučija odluka je tvoja." "Evo, svaki dan odlučivan, malo koji dan je proša da nisan koga beknija, a onda bi drugi dan napravija rađu da pet dana.". Oto je naglas reka. Svojin misliman. Šta je ono još Krošnjarka rekla, ka ono: "A dug te, dug i dobar život čeka. Jesu tvoji svi pobiveni al naćeš druge šta će biti tvoji. Imaćeš ženu lipu ka i Jele. Volićeš je i imaćete troje dice. Živićete ka bubrig u loju. Imaćeš i dom šta mu neće ništa valit...". "Je, rekla ti je daš se vratit svomen Domu, svojon Domovini kad to Ona opet bude: tvoja Domovina. Je, rekla ti je da ćeš nešta i značit u odrastanju Lipe naše. Da ti je tako zapisano u zvizdama." opet glasno će Bikla samomen sebi. Svojin misliman. Sitija se svoje vojnice. Biće već u Staljingradu. To su bili najbolji od najbolji pa i švabo poštova, mazija i pazija. I u Staljingrad da će ić. Na Ruse. Da su oni najgori. Zubiman da se boru i noktiman a neće se pridat. Poštova je Bikla takeitake. I on je bija ti.

proslava Dana NDH, 10. travnja 1942.

Rafael vitez Boban

nepoznati ustaški časnik, Jure Francetić i Rafael vitez Boban

Prijedor, kojemen je iša ka prvomen cilju davno je iza njega. Sad mu je cilj jedan jedini. Priživit, minjajuć monture prija svega. Izabra bi švabu svoje građe i veličine ostavljenog nakon kakvog boja, već i smrdljiva i napuvana, skinija bi šnjega monturu proba je na sebi i unda bi je obuka kako bi se lakše i brže kreta jerbo je zna da oto di je da je švapski teritorij. Luger P08 mu je bija puno draži od Walthera P38. Bolje mu je leža u ruci a bija je i zgodniji za pas zadit. Dva i je ima.

Uz snajper je nosija i Sturmgewehr 44, netežak mu i zgodan za borbu ako upadne u kaku zasidu ili sam krene na njizi više. 

Peti ustaški zdrug u Tomislavgradu 1942.

Šmajser mu je bija puno teži pa ga nije tija uzimat. Ima je i dvi kame, zlu ne tribalo. Za ubit švabu prija svega. Za priklat ga najčešće dok spava na straži. Kliko i je taki naša. Privlačija se nekad svojin suborciman i prisluškiva. Tako je čuja za uspjehe Crne legije, pretežito muslimanske postrojbe i Franju Sudara šta su ga zvali Osman beg. Čuja je i za Maksa Luburića, za Rafaela viteza Bobana i Juru Francetića. Mirova bi, sluša, sve pamtija pa čak i izumislija igru šta se igra za zabavit. Po govoru pripoznat iz kojog je sela koji ustaša šta ga sluša. Nije bija sigur kad je pogodija kad nije ali bilo mu to drago. Kad bi oni ošli on bi kupija za njiman ostatke rane, čika, svega šta mu je moglo dobro doć. Ni sekund sekunde nije in se pomislija vratit. Ustašaman. Oni su zajedno sa švabaman, a prijatelj njegova neprijatelja je i njegov neprijatelj. On vodi svoj rat. I dobiće ga. Već ga je dobija. Već i se naubija i nakla više nega i cili Muć ima. Više nega i u cilomen Muću izgorlo. Osvetija je svoj Muć, sad sveti Domovinu. Sam. Sam su sebon.

ustaški časnik Franjo Sudar zvani Osman beg na Kupresu

ustaška vojnica spremna za Staljingrad

_________________________________________________________

RJEČNIK

bikla - mješavina vina i kozjeg mlijeka - u ovom kontekstu nadimak

gonja - tjera

bilužija - bilježija, pravio zabilješke

pokarat - posvađati, zavaditi

ol - ili

oto - to

valit - nedostajati

daš - da ćeš

vojnica - postrojba

monture - uniforme, odore

zadit - umetnuti

oš - hoćeš