9. post

JELI ŽIVOT ŽIVOT BEZ DITETA

Natrale šjor Jeru te misli o životu bez diteta na sićanja raznorazna. Kako se zaljubija ka mladić od 17 u svoju Veru, Veroniku svoju, koja nije zaludu nosila takovo ime. Ime Pobjednice. Nije on Nju nešta agvantava, polako Jon pokaziva znake svoje ljubavi. I Ona nije nešta bila zagrizla zaNj. Čak je jedno vrime i ibandala ga. Ka ono koji si pa ti mulac, ka ono mamed da je, ali Njegovo korteđavanje tako pristojno i čak nonšalantno privuklo ju je i puštala mu se sve bliže. Jedan dan bi Jon Jere samo namignija, drugi dan bi samo se nasmija, treći dan bi je pratija po ure, s lipim razmakom, da niko ne razumi da je prati osim Nje, a da bi znala da je tu Jere bi ka zakašlja se svako malo (da mu glas pripozna). I tako je to korteđavanje trajalo sve dok se Jere nije razbolija. Lega u kuću. Nije ga bilo dva dana vanka, a treći dan, Vere njegova, kuca na vrata. Katarina, mater mu nije bila doma, a ćaća mu Oliver bija je di je najrađe bija - u vinariju u Bepa. Jere nije bija tako teško bolestan da ga ne bi smili ostavit sama. Ima je fibru, groznica ga prošla, malo je bija iscrpljen i baš je razmišlja kad će na noge pa Veru svoju potražit. Diga se naki bidan i prija bi Sotonu glavon i bradon očekiva nega ono što je vidija kad je otvorija vrata. Veroniku svoju. Veroniku svoju Barada. Ukočenija se. Rič nije moga prozborit. Vere je. "Faljen Isus i Marija Jerolime!". "Vazda budi!" odgovorija Jon glason šta nije bija njegov. Šta se na jedva jedvite jade provuka kroz stisnuto mu, ka Fantovom šakon grlo. Osića se ka da ga kijaju, ka da ga pršura udrila u glavu, cili je parija šterika, nako blid i ukočen . Šokiran Njenon pojavom.

brodograditelj Strojan sa suprugom

Napokon, Njemu se činila cila vičnost, kad se pribra reka Jon: "Izvolite gospođice Veronika. Tribate biće moga ćaću. Oli mater?". Ona ni pet ni šest nego drito u glavu: "Triban tebe. Zabrinila san se jerbo te dva dana nisan vidila ni čula, a onda san saznala da si bolestan, pa san te došla obać. Evo, ovo ti šalje moja mater." i turnu mu u ruke bocun u kojemen je bila neka tamnozelena tekućina. Nije ga ni pitala može li uć nit čekala da je on pozove. Samo ga prošla i mrvu povišenin glason mu rekla: "Aj ti Jere u postelju a ja ću ti ulit tog smrada." "Smrada. Kojog smrada? A da biće misli na ovu likariju u ovomen bocunu.". "To ti je moja mater pripravila od neki trava, al ima puno bila luka pa smrdi ka sam đava. Ja sam to pila, dobro je, brzo ozdraviš, al sve oko tebe pa i ti smrdi tri dana još." "Jere! Rekla mi je Jere! I mater Jon zna da je došla meni, poslala mi lik ..." tek je sada razumija u kojoj je situaciju, blago njemen. Isplatilo mu se strpljenje i štucigavanje s daljine.

Todor Košćina, brodograditelj

Veronika ka da je u svojon kući, u svomen domu. Zna di šta stoji. Našla je štrukaduru, našla limun, štrukala ga, našla žbanju, sve bez da ga išta upitala. Onda mu rekla: "Ja, kad san ovo pila imala san štrkajicu tri dana. Nije baš ugodno. Ali ne znači daš i ti je dobit. Mater moja nije. Ni ćaća. Znači da je to osobno. Stisni nos i popi. Nadušak!". Ka malo dite Jerolim Buble, šta ga zovu Jere, sedamnaestogodišnjak, pušta se u ruke i na brigu, ka mudroj i sveznajućoj babi od 90 godina, šesnaestogodišnjakinji, Veri, Veroniki njegovoj, a ne Rožića. A onda se dositija istini. Sve on ovo sanja. Sigur u to je bija cili pet sekundi dok Vere nije otvorila bocun. Onda ga je nečuveni i nikad zaboravljeni smrad vratija u realnost. Sekund sekunde u sebi je vaga - bili više volija da nije došla sa tin smradom ili bi biše volija da ostane sa otin, tolikin, smradom nad smradovima. Privagnilo ovo drugo. Neka mu cili život smrdi ispod nosa ta likarija samo da mu je Ona blizu. Još kad joj vidija šotokotul cili svit i cili život je moga smrdit. Inače zvicer, Jere se sada da Njoj u ruke, ka ono boli ga pa ka ono on nemože ni leć bez Njene pomoći. A ni Njoj ni bilo krivo. Šestit će Ona Njega koliko god triba. Samo da Jon prizdravi pa će tada šotobraco cilin Trogiron i Čiovon. Neka svi vidu koga je odabrala.

brodograditelj Marin Katalinić

Stiska Jere nos. Stiska da ga je zabolilo, virujući da oti smrad tinkturiranog bila luka neće proć kroz toliko stisnut nos, ali se privarija. Došlo mu i za rigat. Nije se da. Valja se muško pokazat prid ovakon curon. Proguca bidan likariju i ka da nije misecima arije udisa, tako je sada počeja disat. Vere je za to vrime tajala postelju, pridigla mu glavu i lipo namistila kušine. Kad ga je ušuškala upitala ga da nije zabuja, našta Jon je reka da nije jerbo mu je mater, najranije, udrobila kozjeg mlika i da je sit ka siti prajac, al bi isto moga zeru nečega, fetu sira i pršuta i koju maslinu. "Onda si ti zdrav. Čim si gladan. Nismo ni tribali puštat ovaj smrad iz bocuna." Ka grintajući, ode ona put kužine da mu dadne traženoga. "Di držite pršut?". "Tamo di mu je misto!" odgovori Jon Jere cili blažen, cili sritan, najsritniji u životu, a do po ure prija bija je ka tišikav cili, malo se i pripa da nije.

škver Strojan na Čiovu 

škver Košćina u Trogiru

škver Katalinić u Trogiru

_________________________________________________________

RJEČNIK

natrale - natjerale

šjor - gospodin

agvantati - zgrabiti

jon - joj

ibandala - u stranu, izbjegavala

mulac - dijete nepoznatog oca/nestaško

mamed - vrag

korteđavanje - udvaranje

fibra - povišena tjelesna temperatura

bidan - bijedan, jadan

ukočenija - ukočio

osića - osjećao

jerbo - jer

kijati - rezati tupim nožem

pršura - tava

pari - izgleda

šterika - voštana svijeća

drito - ravno

bocun - staklenka stožastog oblika, boca proširena pri dnu

štucigavanje - provociranje, izazivanje

štrkajica - proljev

nadušak - naiskap

žbanja - drvena posuda za nošenje pića

šotokotul - podsuknja

zvicer - okretan čovjek

šestit - njegovati

šotobraco - ruku pod ruku

rigat - povraćati

proguca - progutao

arju, ariju - zrak

tajati - udarati sa strane, zahvatiti

kušin - jastuk

zabuja - pregladnio

grintajući - prigovarajući, gunđajući

tišikav - tuberkulozan