8. post

KAD BI POSTELJA MOGLA MISLIT

Od maleni nogu Crkva i molitva, čak sam pogled na Nju, puno su značile Beški. Izlazi ja je iz nje bar dvaest kila lakši, uvik sritniji, uvik optimističniji, uvik ... blažen. Tako je bilo i ovi put. Zna je, tako se dogovorija sa šefom objekta, da ga sutra čeka dvanajst uri posla. Nasmija se samomen sebi kako je brzo učija trogirski i minja svoj kazaginski. Idući doma ponavlja je u sebi riči koje je naučija boraveći svoj peti misec u Trogiru. Kad bi iša na peškariju zna je reć i zna je šta to šta govori znači: branča - škrga u ribe, kanata - govno (jedan drugomen preko puta znali su oto, šaleći se govoriti između se peškaduri - "Ne uzimlji tu kanatu uNj!"), naučija je na peškariji i razvaliti pešnje - rastvoriti usta ribi, molu npr. da bi se uvjerija u njegovu starost, bolje reć friškost, kad bi Hrvatka, lipo Njegovo, je je se uželija, peku pripravljala to bi se po trogirski reklo - zaprećati. Brzon je učija trogirski govor, jerbo mu je triba. On ka poslovođa u škveru svakodnevno je ima bar par riči za naučit, jerbo cili škver je bija pun ljudi sa svi strana Hrvatske a i Bosne, čak i Albanaca i Makedonaca je bilo koji radu u škver.

trogirska peškarija

Zadovoljan svojin životon, krenilo ga, zadovoljan boravkon u crkvi i molitvon Beška bi bija najsritniji čovik na svitu da ga sad, kad dođe doma, dočeka Hrvatka, da mu poželi Faljen Isus i Marija, da Jon odgovori Vazda budi, da se zagrlu, poljubu, da joj pogladi trbuj, da vidi vapu, šta bi trogirani rekli, da čuje miris iz teče il lonca zavisi šta kuva, a znala je kuvat, da ode se oprat, da ga dočeka Hrvatka sa serviranim obidom, a on, vižilin da je ujiti za struk, povuče sebi, sidne na kolina i ... kome je do obida iako su gladni, neka se ladi i oladi. Neš ti, obida uvika ima, Hrvatke nema. Plaćala je bidna postelja njiove marifetluke. Škripala, trpila, prid smrt se osjećala. Satraće je garant. Neće još dugo. Ali jon isto (postelji) bilo drago. Beška je marangun. Moga bi je i pomladit, produljit jon život. Nastavila je škripat i dalje. "Neka nji meni. Da ji nije čemu bi ja služila" - garant bi da je mogla mislit i osjećat baš tako mislila bidna postelja. Satraše je. Zbota se dobro ovi Beška. Rani ga Hrvatka, ne žali potrošit na spizu. Oboje je vole.

... nastavija je škripat i dalje ...

Ajde, finili su Mare bali, priživila je i ovi put. Oma se varkulije osićala. Čeka je još jedan dan života garant. Dok je ovi dvoje željni i gladni jedno drugoga ne sataru. Al neće jon biti žaj. Poslužila je svrsi. Osin toga nisu imali običaj ka oni prija nji vrčinu jon držat pod nosom. I Hrvatka je imala običaj svaki je dan pomazit, zajedno s prijateljima kantunaliman. Skinit mrvu zere prašine šta je pala po njiman jučer poslin nega i je otrala. A onda se, raznježena njiovom ljubavi sitila sebe još kad je drvo bila. Živila i živila godinama u slobodi svojoj, u šumi sa materon, sa sestrama i braćom. Izdurala je i kišurinu i razne vitre, a i sunce je znalo upeć. Ža joj je, kad su je posteljon napravili šta se utezala pa su po njoj pojavilo par pukotina. Ali znala je da jon to daje neku čar. Jerbo, baš Hrvatka bi tim pukotinama davala posebnu pažnju. Svaku šetemanu zakalumala bi prston sve tri šta i imala i nježno i pogladila. Guštala je kad bi Hrvatka uzela meku krpu kojon bi je nakon uljenja pribrisala. Skinila jon robu, madrac i dobro je prozračila. To jon uljenje bilo nešto najdraže. Šteta šta se radi svake dvi godine. Tankin slojen ulja prišli bi jon po ciloj površini, štedljivo s uljen al onda bi jon drvo, njegova površina bila sjajna poput svile i baršunasto mekana. Guštala je pomlađena, prolipšana, sve dok nebi čula kako vuštanu Hrvatka skida u drugoj sobi. Onda bi popizdila.

šotobraco ... njenoj sestri

Znali su nji dvoje šotobraco u drugu spavaću sobu, njenoj sestri. Ota, mlađa nije škripjala, pa su češće njojzi išli. Znali su oni i ne ić u postelju, blago in se. Di in došlo to bi i napravili. Smišno joj bilo kako je bidni stol to podnosija, a tek komoda. Ona bi bidna najviše platila. Već jon tri škafeta nemoš povuć jer su jon se stranice izmakle. Od svi dosadašnji koji su je koristili ovi su joj bili najdraži. Šjor Jere ćaća Oliver i mater Jerina Katarina, njiovi mater i ćaća, Juraj i Veselka, njiovi mater i ćaća, Tomislav i Zita. Svi su oni, kako ko, znali je pritiskat, al samo pritiskat, al ne ka ovi dvoje. Satrat je, da bi jon tribala i cila noć za doć sebi. A tome jon je pomagala njiova privelika ljubav, njiovo dogovaranje kako će uredit i sredit staru Katinu, Katarininu, Jerine matere kuću, kako će radijonu uredit i u samostalan život krenit. Jer su Lovrine ruke (Hrvatka nikad Lovru nije zazvala Beška), al postelji je bilo drago - beška je ipak njena rođaka. Sve bi to mislila postelja, svidok raznorazni vještina, pota njiovi tila, užitaka koje su jedno drugom pružali, smija, dodira, pogleda, govora ljubavi svakim pokretom i pogledom. Nikad nije vidila da se tako ko voli, a ovo joj je četvrta generacija. Nije Beška bija šinut radit šemize. On će počet s njenin sestrama nove generacije. S posteljama. Kuš bolje.

vako će to izgledat

_________________________________________________________

RJEČNIK

beška, bešika - kolijevka, zivka, zipka - u ovom kontekstu nadimak

peškarija - ribarnica

peškaduri - prodavači ribe na ribarnici

škver - brodogradilište

vapa - para iz lonca

teča - posuda za kuhanje

obid - objed, odnosi se najčešće na ručak

vižilin - spretan, hitar

ujti - uhiti

marifetluk - spretnost, okretnost, lukavost, prepredenost, umjetnost

marangun - stolar

zbota - udeblja se

spiza - hrana/odlazak u kupovinu hrane
finili - završili
bali - plesovi, plesanje, veselje
"finili su Mare bali" - čest izraz u Dalmaciji kad završi bilo što lijepoga

varkulije - bolje

vrčina - noćna posuda, tuta
kantunal - noćni ormarić
zere - malo
šetemanu - tjedan

zakalumala - zabila, utaknula

vuštana - suknja
šotobraco - ruku pod ruku
škafet, škafetin, škavet - ladica
šinut - ne baš normalan
šemize - dijelovi namještaja
kuš - kud ćeš