10. post
VERE I JERE
 |
| brodograditelj Ante Tonko Russo |
I tako, točno baš tako, počela je ljubav nad ljubavima. Jerbo, nakon što ga izličila, uzela ga Veronika, bez ikoga pitat pod svoje. A Njemu toliko krivo da ga ne bi ni volovski batavuni odvojili od Nje. Cili muški Trogir, nisu in dali ni tri dana, prozva i "Vere (Veronika) i Jere (Jerolim) prst i nokat, čin ih vidin iden lokat ...", cili ženski Trogir in zavidija, šta na mladosti, šta na liposti, šta na ljubavi koja i drži ka prilipak za siku kad se uvati pa ga ničim nemoš odvojiti. One su i zvale "incrvanin", ka ono lakše in reć "Evo incrvani" nego "Evo Veronike i Jerolima" oli "Evo Vere i Jere". Nisu se nji dvoje kočili. Nisu ni abadavali nikoga. Vidili su samo jedno drugo. Interesantno je, za razliku od drugih, njiovi roditelji su im oboma odma dali podršku. Ka da su odrasli, ka da nisu dica od po sedamnajst godin. Pogotovo Verini. Nju čak mater poslala s bocunon likarije - a tako je sve i počelo. Garant bi kad tad počelo, jer nema ti jaspri koje bi Jere uzeja a da je dnevno ne vidi kadikad.
Kako su oboje bili iz dobrostojećih obitelji, tako su oboje bili i lipi za vidit i za zavidit. I likon, i stason, i glason, i robom. Ni neznajući diktirali su modne trendove Trogiru. Šta bi oni obukli ostala mlađarija tražila je od svoji ili isto ili bar najsličnije moguće. Jerin otac je bija odvjetnik koji je više radija u Splitu nega Trogiru, toliko je bija dobar. Ured u Trogiru pripustija je jednomen sposobnomen mlađen odvjetniku i sve je radilo ka švicarska ura. Jerina mater je bila učiteljica u osnovnoj školi u Trogiru, solidnih primanja a i uvik malo pršuta, malo sira, maslina, da odapne di je ditetu zapelo. Kako in je Jere bija jedinac davali su mu cili život sva blaga ovog svita koja su mu mogli dat. Kuća in je bila među deset najveći i najlipši u Trogiru, a i ka par su bili poznati po čestim šetnjama sve do Arbanije, a ima odat do tamo, po čestim gradelavanjima i večerama di bi Kate, mater Jerina Katarina i jupju znala napravit za prste polizat, a kamo li šta drugo. Trogirani su in tu malo zamirili jer bi to uvik bila gospoda iz Splita, Zadra, Šibenika, čak i iz Zagreba i Dubrovnika, sve odvjetnici i suci, prijatelji Jerinog ćaće Olivera. Jilo se, pilo se, igralo na balote, na karte, nisu čak ni briškulali, nega neki remi, neki bridž igrali. Fešte su in trajale po tri dana, a znali su i po pet zalomit. Čuja i je cili Trogir. I mirison i smijon i gušton in.
Veronikini roditelji su također bili dobrostojeći. Mater Joj Lucija bila je taka šalturica da su joj i iz Splita žene znale dolazit da in šta napravi a ćaća Joj Tomislav bija poslovođa u Košćine škveru i bija je pridobro plaćen. Veronika nije bila jedinica, imala je i dva mlađa brata, Šimu i Juru, koji su imali sedan i devet godin i više je volili od mater i ćaće, jerbo ih je ona i gojila, i oblačila, i ranila, i igrala se šnjiman i vodila i u šetnju, a sve to zbog toga šta su joj i mater i ćaća radili po cili dan, a često su i u noć znali radit. Svorcali su oni, sve za svoju dicu. A i vidilo se i čulo se. Ne zato što su oni to tili nega zato što je Trogir bija toliki da bi se čulo i znalo kad bi ko, da prostiš, prnija, a kamo li šta drugo. Undara, kakoš ne reć rič, nego sotto voce, ponistra do ponistre, moga si da si tija, priskočit u susida postelju ili mu se zaletit na obid ako je dobar. Samo priskočiš ta dva metra šta su dilili kuću od kuće. A i žuklo se dililo na šćap. Bukaru prikači i počasti susida svoga. Tako se, malo po malo, Tomo Rožić sve više vata žukla sve manje škvera. Vidro dnevno bilo mu je mira. Tad bi miran i kutent lega i zaspa, znajući da će sve to refat njegova Kata. I Vere će Jon dat ruke.
 |
| škver Russo |
Kako su oboje bili iz dobrostojećih obitelji, tako su oboje bili i lipi za vidit i za zavidit. I likon, i stason, i glason, i robom. Ni neznajući diktirali su modne trendove Trogiru. Šta bi oni obukli ostala mlađarija tražila je od svoji ili isto ili bar najsličnije moguće. Jerin otac je bija odvjetnik koji je više radija u Splitu nega Trogiru, toliko je bija dobar. Ured u Trogiru pripustija je jednomen sposobnomen mlađen odvjetniku i sve je radilo ka švicarska ura. Jerina mater je bila učiteljica u osnovnoj školi u Trogiru, solidnih primanja a i uvik malo pršuta, malo sira, maslina, da odapne di je ditetu zapelo. Kako in je Jere bija jedinac davali su mu cili život sva blaga ovog svita koja su mu mogli dat. Kuća in je bila među deset najveći i najlipši u Trogiru, a i ka par su bili poznati po čestim šetnjama sve do Arbanije, a ima odat do tamo, po čestim gradelavanjima i večerama di bi Kate, mater Jerina Katarina i jupju znala napravit za prste polizat, a kamo li šta drugo. Trogirani su in tu malo zamirili jer bi to uvik bila gospoda iz Splita, Zadra, Šibenika, čak i iz Zagreba i Dubrovnika, sve odvjetnici i suci, prijatelji Jerinog ćaće Olivera. Jilo se, pilo se, igralo na balote, na karte, nisu čak ni briškulali, nega neki remi, neki bridž igrali. Fešte su in trajale po tri dana, a znali su i po pet zalomit. Čuja i je cili Trogir. I mirison i smijon i gušton in.
 |
| škver Košćina |
 |
| škver Košćina |
Veronikini roditelji su također bili dobrostojeći. Mater Joj Lucija bila je taka šalturica da su joj i iz Splita žene znale dolazit da in šta napravi a ćaća Joj Tomislav bija poslovođa u Košćine škveru i bija je pridobro plaćen. Veronika nije bila jedinica, imala je i dva mlađa brata, Šimu i Juru, koji su imali sedan i devet godin i više je volili od mater i ćaće, jerbo ih je ona i gojila, i oblačila, i ranila, i igrala se šnjiman i vodila i u šetnju, a sve to zbog toga šta su joj i mater i ćaća radili po cili dan, a često su i u noć znali radit. Svorcali su oni, sve za svoju dicu. A i vidilo se i čulo se. Ne zato što su oni to tili nega zato što je Trogir bija toliki da bi se čulo i znalo kad bi ko, da prostiš, prnija, a kamo li šta drugo. Undara, kakoš ne reć rič, nego sotto voce, ponistra do ponistre, moga si da si tija, priskočit u susida postelju ili mu se zaletit na obid ako je dobar. Samo priskočiš ta dva metra šta su dilili kuću od kuće. A i žuklo se dililo na šćap. Bukaru prikači i počasti susida svoga. Tako se, malo po malo, Tomo Rožić sve više vata žukla sve manje škvera. Vidro dnevno bilo mu je mira. Tad bi miran i kutent lega i zaspa, znajući da će sve to refat njegova Kata. I Vere će Jon dat ruke.
 |
| škver Jozo Lozovina Mosor |
 |
| škver Jozo Lozovina Mosor |
________________________________
RJEČNIK
jerbo - jer
batavuni - batine, šibe
lokat - piti prekomjerno
prilipak - priljepak, vrsta školjke
sika - oštra stijena uz more ili u moru
incrvani - brodić koji dobro leži na moru
kočili - pravili se važni
abadati,
obadati - osvrtati se na nekoga ili nešto, uzimati u obzir što netko
govori ili radi
bocun - staklenka stožastog oblika, boca proširena pri dnu
jaspre, šoldi - novac
kadikad - povremeno
gradelavanja - pečenje mesa ili ribe na gradelama za veću grupu ljudi
gradele - žičana rešetka za pečenje na žaru, roštilj
jupja - kora od jaja
balote, buće, boće - tradicionalna igra koja se igra na posebno
pripremljenom terenu (zog - "u livel" - vrlo ravna zemljana/pješčana
ograđena površina, dvadeset do trideset metara u dužinu i dvaipo do četiri
metra u širinu) drvenim (danas su prisutni i drugi materijali) kuglama. Igrati
se može jedan protiv drugoga ali najčešće se igra u parovima - dva tima s dva
do četiri igrača
briškulali - igrali briškule (kartaška igra popularna u Dalmaciji, može se igrati unjulo (jedan protiv
jednoga) ili u parove (dva protiv dva igrača).
fešte - zabave, proslave, svečanosti, slavlje, praznik, veselje
gušton - uživanjem
šalturica - krojačica
škver - brodogradilište
gojila - odgajala
svorcali - radili do iznemoglosti
undara - onda
sotto voce - u po glasa, vrlo tiho
ponistra - prozor
postelja - krevet
obid - ručak
žuklo - čisto vino, vino bez vode
bukara - drvena
posuda nalik krigli (iz koje se najčešće pilo vino)
vidro - drvena posuda za pranje robe
kutent - zadovoljan
refat - vratiti, platiti milo za drago
dat ruke - pomoći
