5. post

KALAFAT BEŠKA

Od ničeg do nečeg. Od nečeg do meštra. Od meštra do ... di mu kraj, Bog samo znade. Ne da je bija umitnik, ne da je rukon od drveta moga sve šta oko ljudsko vidi, moga je i više. Neiscrpne mašte, cili se da u oblikovanje drveta, svagdi je negdi vidija šta može napravit, popravit, ukrasit, olakšat, nadopunit. U Trogirskomen škveru je u misec dana od brigadira dogura do poslovođe. Ima je mota za drvo ali i za ljude. Zna je organizirat, koordinirat, a brod nije triba poznavat. Samo radit brodu potribno. A išlo ga. Cinili mu rad. Dobiva tapšanja po rameniman, pofale rukovodeći kadrova, a sitili se i stimulaciju mu davat na plaću, pa bi za misec dana zaradija šta bi u Gale, da je osta, zaradija u šest. Malo ga to i ponilo. Počeja, ka i svaki normalan čovk, Lovre razmišljat o boljemen stanu, iako je i ovi odličan, o većoj radijoni od koje nije odustaja maštat - sam sebi gazda bit, radit šta oš, kolko oš, kad oš, kome oš, za novce koje oš. Od Lovre Tomića, šta ga Gale prozva Beška, diteta musavog, ćaće gušavog, a poradi kojega je najviše i razmišlja o Trogiru - kalafatstvu, da mu napripravi morski jaja šta su najbolji lik za gušavost, niti u godinu nu: čovk, vrlo brzon oženjen, uskoro ćaća, radnik, poslovođa ... Bogu fala.

kalafati trogirskoga škvera oko 1930

Trogirski škver "Košćina" oko 1930

"Bogu fala. Bogu fala." zafaljiva u sebi Beška idući ka crkvi Svetog Petra. Nije izdrža doć do Crkve već je u sebi počeja molit: "Gospodne, Bože moj, Ti svojin Duhom proničeš sve, pa i dubine moga srca. Daruj mi mudrost da Tvoju rič mogu uvik priminiti u svakodnevnon životu, razum da spoznan Tvoj put, da Te uvik mogu slidit. Daj mi znanje da uvik mogu tražiti ono što je gore, da ne protratim svoj život tražeć ono što je svitsko; Ispuni moj um daron savita da pronađen istinu koju ću davati drugiman, ispuni me pobožnošću da Te ljubin, moj Bože, svin svojin srcen i da Ti se klanjan u Duhu i istini. Daj mi jakosti da stojim čvrsto kad dođu đavolski napadi, napadi svita i tila. Na kraju, obdari me strajon Božjin da nikada ne oden od Tebe već da Ti uvik ostanen blizu, u vrime radosti i u vrime tuge. Uvik i u svemen daruj mi svoje misli, Spasitelju, da mogu kročiti prima Tvomen kraljevstvu čineći Tvoju svetu volju. Amen!". Skoncentriran na molitvu Beška naleti na šjor Jeru Trogirskog, Jerolima Bublu, njegova stanodavca, bidna čovika, nako meškinjasta, Lovre nolki, bub tilon o tilo. Ali Jere Trogirski, nemaš ga šta vidit, ka da je pušća korin u zemlju, za divno čudo osta na noge. Malo ga pripalo, iznenadlo, ništa mu više.

Crkva Sv. Petra, Trogir

"Ispričavan se druže Jere. Ža mi, al eto žurin u crkvu, pa san još se nešto i zami ... molija san se ...". "Lovre moj. Ti znadeš da san ja partizan, komunista. Al mi isto drago te čut, šta ideš u crkvu i šta se moliš, jerbo i ja san kršten, pričešćen i krizman, i ja se (šapatom mu na uvo) Boga nisan odreka. U crkvu (šapćući mu i dalje) ne iden, al se Bogu molin i nikad ga se nisan odreka. A da nisan posta partizan, pa poslin komunista, osta bi bez svega šta su mi pradida, dida i ćaća stekli za svoga života. Zato sinko viruj u Boga i u Božju pomoć. Mene je sramota, al Bog mene čuje kad god mu se javin. A i priko drugi, platin ja misu, često ...". Prikinu šapjat šjor Jere Trogirski i unda naglas da mogu čut svi, pa i špije: "Oš brzo radijonu radit? Iman neke savite ti o tomen dat. Nešta san razmišlja.". "Ne virujen. Novce iman neke, al moran se sad prvo ženit, pa pomalako, ima vrimena, doće i radijona na red. Posa u škver radin nelošo, plaća je dobra ... vićemo." skromno će Beška. Al moran van reć ovo šjor Jere: znan da dalje od Kazaginca nisan vidija, osin onoga po putu dok smo ja i Hrvatka išli Trogiru, al ćutin da nema lipšeg mista na svitu. Toliko lipote u malo prostora. Ka biser je među kestenima." "Je, je. Lipo si to reka. Ka biser je među marunima. Ja san ti, šta u partizaniman, šta prija i poslije nji, proša dosta. Venecija je lipa, Beč je lip, vidija san i Budinpeštu. Split je prilip. Al Trogir, ne šta je moj, nema mu do kolina ničega po lipoti. Lovre moj, doživija san te ka vridna i pametna momka. Eto kućiš se, dite ti kuca na vrata, sve šta ti mogu pomoć - samo reci.". "Hvala van šjor Jere. Reć ću ako bude tribat. Iđen crkvi sada. Vrime mi je. Ne ljutite se name? Bubnija san vas dobro al vi ka stari rast nedate se." "Dava san se samo ženi." uz smij mu odgovori Jere Trogirski, pa se obojica u smiju rukovaše i rastaše.

Trogir - biser među kestenima

Trogir - biser među maruniman

_________________________________________________________

RJEČNIK

kalafat - brodograditelj drvenih brodova (prvotno majstor koji smolu i kučinu zabija između madira (oplatna daska pribijena na rebro) broda te u spojeve drvenih dijelova i tako ih međusobno brtvi)

beška, bešika - kolijevka, zivka, zipka - u ovom kontekstu nadimak

meštar - majstor

brigadir - najniži poslovodni rang, grupovođa

mot - način/znak tijelom

cinili - cijenili

oš - hoćeš

musav - neuredan, prljav

gušavog - guša - oteklina ispod brade, znak bolesne štitnjače

nolki - onoliki

meškinjast - nježne tjelesne građe, osjetljiv

špije - špijuni, tajni agenti, udbaši

pomalako - polako

doće - doći će

škver - brodogradilište

nelošo - dobro

vićemo - vidjeti ćemo

ćutin - osjećam